Švajcarska je odlučila da privremeno poveća količinu vode koja iz jezera Lugano otiče prema jezeru Mađore. Ispuštanje će biti povećano sa sadašnjih tri na osam kubnih metara vode u sekundi.
Dva jezera povezana su rekom Treza, pa će deo dodatne vode stići do Mađorea. Cilj je da se održi nivo jezera i, pre svega, obezbedi dovoljno vode za pirinčana polja u ravnicama Pijemonta i Lombardije.
Odluka je doneta nakon hitnih konsultacija Italije i Švajcarske o upravljanju vodnim resursima u slivu Mađorea. Švajcarski kanton Tićino naglasio je da je mera privremena i da će njeni efekti biti ponovo procenjeni u narednim danima.
Vode nema dovoljno za sve
Suština problema je jednostavna: raspoložive vode sve je manje, dok potrebe ostaju velike.
Poljoprivredi su u ovom delu godine potrebne ogromne količine vode za navodnjavanje, posebno pirinčanim poljima. Istovremeno, voda je potrebna i za vodosnabdevanje stanovništva, reke, jezera i prirodne ekosisteme.
Situaciju dodatno komplikuju visoke temperature, koje ubrzavaju isparavanje vode iz zemljišta i biljaka.
Jezero Mađore je još u julu bilo blizu minimalnog operativnog nivoa, dok su poljoprivrednici u Pijemontu već tada upozoravali na ozbiljne probleme sa snabdevanjem vodom.
Cisterne već dopremaju vodu
Situacija je posebno ozbiljna u Pijemontu. Oko 100 opština već je uvelo mere za ograničavanje potrošnje vode, uglavnom u planinskim i udaljenim područjima.
U oko 50 opština, sa ukupno oko 25.000 stanovnika, cisterne su već morale da dopremaju vodu kako bi se dopunili rezervoari za vodosnabdevanje.
Prema podacima regionalne agencije za zaštitu životne sredine, površinske zalihe vode bile su oko 37 odsto ispod sezonskog proseka, dok su pojedine merne stanice beležile deficit veći od 40 odsto.
Posebno zabrinjava stanje reke Po. Kod Isola Sant'Antonija prosečan protok iznosio je svega 62 kubna metra u sekundi, što je čak 75 odsto manje od istorijskog proseka.
Problem se širi dolinom reke Po
Pijemont nije jedini deo Italije koji se suočava sa problemima.
Krajem jula nivo vodnog stresa u slivu reke Po podignut je sa "srednjeg" na "visok". Problemi su zabeleženi u Lombardiji, Markama, Venetu i Pijemontu, a u pojedinim mestima takođe je bilo neophodno dopremati vodu cisternama.
Posebno je ugrožena oblast delte Po. Kada reka nosi manje slatke vode, morska voda može da prodre dublje u kopno, ugrožavajući poljoprivredu, ekosisteme i izvore vode.
Šta je važnije - njive ili pijaća voda?
Upravo tu nastaje najveći problem. Nije više pitanje samo koliko vode postoji, već kome je dati kada je nema dovoljno za sve.
Poljoprivreda traži velike količine vode tokom najtoplijeg dela godine, dok istovremeno treba obezbediti vodu za domaćinstva, minimalan protok reka, prirodu, industriju, a u pojedinim područjima i proizvodnju energije.
Zbog toga Italija sve više mora da se oslanja na dogovore između regiona, ali i saradnju sa susednim državama. Povećano ispuštanje vode iz jezera Lugano ka Mađoreu upravo je primer kako se voda iz jednog sliva privremeno koristi za pomoć drugom području koje se suočava sa nestašicom.
Nestašica nije samo problem severa
Iako je situacija trenutno posebno teška na severu, problem nije ograničen samo na taj deo Italije. Mediteranski regioni i područja koja zavise od akumulacionih jezera posebno su ranjivi.
Stručnjaci upozoravaju da više nije dovoljno samo čekati kišu. Italiji su potrebni veći i bolje održavani rezervoari, efikasniji vodovodni sistemi, smanjenje gubitaka vode, ponovno korišćenje prečišćenih otpadnih voda i savremeniji sistemi za navodnjavanje.
Pomoć Švajcarske je zato više od privremene intervencije. Ona pokazuje koliko je vodni sistem severne Italije postao osetljiv i koliko bi suše, visoke temperature i promenljiva količina padavina u budućnosti mogle da utiču na svakodnevni život, poljoprivredu i snabdevanje stanovništva.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
