UN je udružio snage sa dosnosiocima odluka, naučnicima, rukovodiocima iz privatnog sektora, predstavnicima civilnog društva, autohtonim zajednicama, poznatim ličnostima i omladinskim aktivistima kako bi motivisao države da raznim manifestacijama širom sveta obeleže ovaj dan.
Cilj je da se skrene pažnja na značaj okeana i potrebu da zaštitimo i sačuvamo okeane i biljni i životinjski svet koji ih nastanjuje.
Generalni sekretar UN Antonio Guteres, okeanografkinje Silvija Erl i Diva Amon i glumci Lukas Bravo i Džejson Momoa će biti među govornicima koji će se obratiti svetskoj javnosti na obeležavanju Svetskog dana okeana.
Inače, samo pet odsto okeana je istraženo, a do sada je identifikovano i opisano oko 226.000 morskih vrsta. Međutim, tačan broj živih bića koja nastanjuju okeane i mora je nepoznat.
Okeani apsorbuju više od 90 odsto viška toplote na planeti i njihovo očuvanje je od ključnog značaja za regulaciju globalnih klimatskih ciklusa. Ekosistemi u okeanima proizvode polovinu svetskog kiseonika, sakupljaju ugljen-dioksid i najveći su rezervoar ugljenika na planeti.
Pa ipak, ljudski nemar je u značajnoj meri naštetilo okeanima.
Zbog globalnog zagrevanja, klimatskih promena i zagađenja, Temperatura vode kontinuirano raste od sredine osamdesetih godina prošlog veka.
Tako je pretprošle godine temperatura okeana četvrti put zaredom oborila rekord.
On ne može da apsorbuje istu količinu toplote kao ranije, a kiseonik i hranljive materije ne mogu da dopru do dubljih slojeva svetskog mora, čime je živi svet ugrožen.
Zapanjujuća je činjenica da više od osam miliona tona plastike godišnje završi u okeanu.
Čestice mikroplastike su pronađene u ribama koje žive u najdubljim delovima. Prekomeran ribolov doveo je do toga da je skoro trećina svih svetskih zaliha ribe istrošena.
Svetski lideri su se na Konferenciji UN o biodiverzitetu COP15 obavezali da će pre kraja 2030. godine staviti pod zaštitu 30 odsto kopna, voda i okeana. Trenutno je u tom statusu manje od 17 odsto kopna i osam odsto okeana.
Dan okeana je predložen deklaracijom 8. juna 1992. na Zemaljskom samitu u Rio de Žaneiru. Taj događaj, zvanično Konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju (UNCED), omogućio je nevladinim organizacijama da izraze svoje stavove o pitanjima životne sredine.
Donošenje deklaracije je inspirisao skup Dan okeana na Svetskom samitu - Plava planeta, koji je tog dana organizovao Institut za okeane Kanade uz podršku kanadske vlade.
Neformalno obeležavanje širom sveta započeto je 2002. godine, a deceniju i po nakon samita, ponovo na inicijativu Kanade, 8. jun je 2008. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija proglašen za Svetski dan okeana.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
