Događaj pod nazivom "Koliko je zelena Evropa" osim projekcije filma i debate, uključio je i otvaranje istoimene izložbe fotografija koja prikazuje primere najbolje evropske prakse u pet zemalja EU.
Događaj su organizovali Delegacija EU u Srbiji I projekat "Puls Evrope - medijske posete EU".
Autorka filma, novinarka RTS-a Dragana Živojnović istraživala je politike zaštite životne sredine u Austriji, Italiji, Sloveniji, Francuskoj, Holandiji i Nemačkoj. Film u trajanju od 25 minuta sumira 14 emisija emitovanih na Drugom programu RTS-a.
Osim u filmu, Dragana je i na panelu pričala o zemljama koje je obišla i tome kako su oni i šta sve uradili da ubrzaju put kroz zelenu tranziciju, zaštite životnu sredinu i biodiverzitet. Autorka filma Dragana Živojnović rekla je da je u zemljama koje je posetila bilo mnogo dobrih primera koji su vredni za prikazivanje gledaocima u Srbiji na koji način bi moglo i u ovde da se krene i da budemo zeleniji.
Oni koji su se našli u filmu govorili su o primerima kako država i društvo zajedno mogu da utiču na podizanje nivoa kvaliteta života na lokalu.
Jedan od primera je italijanski grad Milano u kome su se prestavnici gradskih vlasti fokusirali na rešavanje problema zagađenja od ostataka hrane.
S druge strane, u jeku priče o dekarbonizaciji i smanju zagađenja u velikim gradovima, Beč kroz niz projekata radi na ispunjenju ciljeva klimatske neutralnosti kroz ozelenjavanje grada...
Učesnici panel diskusije složili su se da priče o ekološkim problemima ne vrede ukoliko ne nude rešenja, kao i da bi svaki dan trebalo da nam bude dan u kome ćemo štititi i čuvati životnu sredinu i biodiverzitet.
Programski menadžer Delegacije EU u Srbiji Antoan Avinjon naveo je da je jako dobro što se kroz film "Zelena Evropa" vide građani i institucije u akciji.
"Zelena agenda je u Evropi počela pre sto godina. Stavili smo ljude i njihovo blagostanje iznad institucija, ali to jeste politički process jer, na kraju treba doneti rešenja koja podržavaju ekološke akcije", rekao je on.
Avinjon je naveo da je EU u Srbiji u poslednjih 15 godina donirala više od 580 miliona evra za sektor zaštite životne sredine, i dodao da podržava i manje građanske inicijative kroz dodelu grantova, preko većih organizacija civilnog društva.
Projektni menadžer Beogradske otvorene škole (BOŠ) Lazar Jovčić rekao je da BOŠ sarađuje sa organizacijama civilnog društva i podržava ih u njihovim inicijativama na lokalnom nivou, ali da bez javnih politika i konkretnih mera nema unapređenja stanja životne sredine u Srbiji.
On je kao dobar primer naveo Sokobanju, koja je uz podršku EU u Srbiji uspostavila novi sistem grejanja škola koji koristi otpadnu termalnu vodu iz banjskog kompleksa. Ovaj projekat dosta utiče na poboljšanje kvaliteta vazduha, a rezultati su vidljivi.
Dobrih primera ekoloških praksi u Srbiji ima, a problem je što postoje zeleni propisi ali nema primene, dodao je Jovčić.
Urednica časopisa "Ekolist" Majda Adlešić rekla je da je uloga medija jako važna u naporima da se radi na zaštiti životne sredine i podigne svest građana o ekologiji.
"Ljudi su svesni svoje okoline i šta se sa njom dešava i oni postavljaju pitanja, a mi kao mediji smo tu da dajemo odgovore i tražimo rešenja koje možemo da ponudimo", dodala je ona.
U programu medijskih poseta koje organizuje projekat "Puls Evrope" do sada je učestvovalo 268 novinara iz 36 redakcija u Srbiji.
Prisutni đaci i studenti imali su priliku da sa strane stanovišta mladih kažu koliko je u školama zastupljeno pitanje očuvanja životne sredine i koliko su mladi zainteresovani za pitanja ekologije.
Od 450 nastalih i objavljenih medijskih priloga, trećina je iz oblasti zaštite životne sredine, rečeno je na događaju.
(M.A./EUpravo zato/EU info mreža)
