Poslednjih godina kristalno čista voda najveće slane lagune u Evropi, Mar Menor na jugoistočnoj obali Španije se zamutila od cvetanja algi, gomila uginule ribe pokriva obale, a umesto svežeg i slanog mirisa, prostor sada ispunjava miris truljenja, piše CNN.
Cene kuća u okolini su pale, kao i prihodi od turizma, a meštani su besni. Ali jedna lokalna građanka došla je na ideju kako da zaštiti lagunu: šta ako bi joj se dala ista zakonska prava kao i osobi? Šta ako bi imala pravo na postojanje i zaštitu od nanosene štete?
Tereza Visente, profesorka pravne filozofije na lokalnom Univerzitetu u Mursiji, prva je postavila ova pitanja 2019. Tri godine kasnije, nakon intenzivne kampanje, Mar Menor je postao prvi ekosistem u Evropi koji je dobio sva prava jedne osobe.
Zbog toga je Tereza Visente nagrađena prestižnom nagradom Goldman Environmental Prize – godišnjom nagradom koja se dodeljuje šestoro lokalnih ekoloških lidera, od kojih svaki radi na drugom kontinentu. Njena pravna strategija, koja ovlašćuje građane da deluju u ime prirode, pohvaljena je jer predstavlja "važan presedan za demokratizaciju zaštite životne sredine i proširenje uloge civilnog društva u podršci ekološkim akcijama".
Ekološka katastrofa
Tereza Visente (61), rođena je i odrasla u regionu Mursija, a njena sećanja na lagunu potičiću još oz detinjstva. Seća se igranja u kratkim pantalonama i majicama, žurki na plaži tokom tinejdžerskih godina i bistro čiste vode. "Za mene je laguna bila sve", kaže ona za CNN.
Ali pre nekoliko decenija stvari su počele da se menjaju. Došlo je do masovne izgradnje (danas je peščana obala koja odvaja lagunu od okeana ispunjena visokim stambenim zgradama), povećano je zagađenje plastikom i ogroman porast intenzivne poljoprivrede. Godine 1979. otvoren je novi kanal koji je doneo navodnjavanje u region i pomogao da se pretvori u poljoprivredni centar. Danas Mursija čini 20 odsto španskog izvoza voća i povrća i izvozi više od 2,5 miliona tona godišnje – od zelene salate i brokolija do limuna i artičoka.
U kombinaciji sa klimatskim promenama koje su zagrejale tamošnje vode, ovo je postalo recept za ekološku katastrofu. Đubriva sa nitratima su ušla u lagunu, izazivajući ekstremnu eutrofikaciju – nakupljanje algi koje usisavaju kiseonik iz vode. Od 2016. godine došlo je do tri masovna ubijanja ribe i rakova, populacija dagnji je opala, a 85 odsto morske trave u laguni je umrlo.
Tek nakon odumiranja 2019. godine, kada su tri tone mrtve ribe prekrile obale, Visente je odlučila da reaguje. U to vreme bila je na tromesečnoj stipendiji u Centru za pravdu i klimu na Univerzitetu Reding u Velikoj Britaniji, ali su je njeni studenti u Mursiji pozvali i rekli joj šta se dešava. "Odmah sam se vratila jer sam želela da počnem da primenjujem teoriju u zakon", kaže ona.
Pravo na postojanje
Davanje 'prava prirodi' je koncept o kome se dugo govori, ali je tek poslednjih godina počeo da se primenjuje. U poslednjih deset godina, ekosistemi kao što su reka Atrato u Kolumbiji i reka Vhanganui na Novom Zelandu dobili su pravni subjektivitet.
Upravo su ovi primeri inspirisali Visente da učini isto za Mar Menor. Ona napominje da je na papiru laguna već bila zaštićena od strane nekoliko međunarodnih konvencija: klasifikovana je kao Ramsarska močvara od međunarodnog značaja i posebno zaštićeno područje za divlje ptice. Ali činilo se da nijedan zakon nije zaštitio lagunu od ozbiljnog zagađenja. "Znali smo da moramo da uradimo nešto više od svih ovih zaštita, nešto što ide dalje od toga", kaže ona.
Počela je da podiže svest o problemu, pišući članak za lokalne novine, i uprkos prvobitnom protivljenju, uspela je da dobije podršku zajednica na obali reke koje su bile ogorčene zbog zagađenja na svom pragu. Visente je do 2021. prikupila više od 600.000 potpisa, više nego što joj je bilo potrebno da predloži zakon. Usledili su protesti, sastanci sa predstavnicima vlasti i intervjui za medije, sve dok ga u septembru 2022. godine španski Senat nije usvojio kao zakon.
Međutim, dve godine nakon što je zakon usvojen, Mar Menor tek treba da se čudesno oporavi. Proces će potrajati, ali sada laguna ima pravo da sačuva, zaštiti i sanira štetu. Visente objašnjava da su tri nova zakonodavna tela, sastavljena od predstavnika vlade, naučnika i lokalnih građana, imenovana da nadgledaju implementaciju, i iako laguna možda neće moći da govori sama za sebe, svaki građanin sada može da podnese tužbu u ime Mar Menora.
"Možda neće biti kao što je bilo ranije..."
Visente je uverena da će novi model pravosuđa pomoći da se "zaustavi ulazak otrova" u lagunu, misleći na nitrate iz intenzivne poljoprivrede, i da je zaštiti je od daljeg oštećenja. Zatim se nada da bi primenom rešenja zasnovanih na prirodi ovo područje moglo početi da se obnavlja.
"Trenutno je Mar Menor na intenzivnoj nezi", kaže ona. "Možda se neće vratiti isto kao što je bilo kad sam bila mlađa, ali barem će imati dostojanstven život".
(JA/EUpravo zato/CNN)
