Novoizabrani predsednik SAD, Donald Tramp, više puta je izrazio da bi želeo da kupi Grenland, a u jeku tih burnih izjava njegov sin je posetio arktičko ostrvo koje inače pripada Danskoj.
Donald Tramp mlađi je put opisao kao "malo zabave".
Stariji Tramp je u decembru istakao da bi američko vlasništvo nad Grenlandom bila "apsolutna neophodnost", a takođe je zapretio da želi da stekne kontrolu nad Panamskim kanalom.
Na pitanje medija da li isključuje korišćenje "vojnog ili ekonomskog ubeđivanja" i da li je odustao od tih ambicioznih ideja, Tramp je rekao da su "nam potrebni zbog ekonomske bezbednosti".
On smatra da je posedovanje Grenlanda ključno za američku bezbednost, ali stručnjaci veruju da je bacio oko na dansko ostrvo zbog prirodnih resursa, uključujući retke zemne metale kojima se danas može lakše pristupiti jer je led topi usled klimatskih promena.
Jedinstvena geopolitička lokacija
Grenland je najveće ostrvo na svetu na kome živi više od 56.000 ljudi. Nekadašnja danska kolonija, a danas autonomna teritorija Danske, zauzima jedinstvenu geopolitičku poziciju, između SAD i Evrope.
Prestonica Nuk je bliža Njujorku nego danskom Kopenhagenu.
Ostrvo je u očima Vašingtona vrlo važno pogotovo ako bi trebalo da se odbije potencijalni napad Rusije.
Tramp nije prvi američki predsednik koji je koketirao sa idejom kupovine Grenlanda. Predsednik Endru Džonson je 1867, kada je kupio Aljasku, razmišljao i o arktičkom ostrvu. Po okončanju Drugog svetskog rata, Trumanova administracija je ponudila Danskoj 100 miliona evra za ostrvo.
Iako se ništa od toga nije obistinilo, prema odbrambenom sporazumu iz 1951. godine, SAD je vazduhoplovnu bazu postavila na severozapadu Grenlanda.
Grenland je bogat retkim mineralima
Ipak, ono što bi moglo da bude primamljivije Trampu su bogate zalihe prirodnih resursa, rekao je Klaus Dods, profesor geopolitike na Rojal Holoveju na Univerzitetu u Londonu.
Pod tim se podrazumevaju nafta i gas kao i retki zemni metali koji su danas dosta traženi zbog proizvodnje električnih automobila i vetroturbina.
Kako prenosi CNN, Kina trenutno dominira proizvodnjom retkih minerala i već je zapretila da će ograničiti njihov izvoz što se odnosi i na pridružene tehnologije.
"Nema sumnje da su Tramp i njegovi saradnici veoma zabrinuti zbog Kine. Grenland je potencijalno bogat kritičnim mineralima", rekao je Dods.
Topljenje leda nudi nove mogućnosti
Topljenje leda i brzi rast temperatura na Arktiku posebno utiču na Grenland, ali mnogi u klimatskim promenama vide i ekonomske prilike.
Gubitak leda je otvorio brodske rute, a brodski saobraćaj je na Arktiku povećan za 37 odsto tokom poslednjih deset godina.
"Ja mislim da Tramp ima svest o tome da se led na Arktiku topi i to onda vidi kao priliku", rekao je Dods.
Procenjuje se da se usled klimatskih promena može lakše pristupiti prirodnim resursima, ali još nije došlo do ključne prekretnice, rekao je Filip Stajnberg, profesor geografije na Univerzitetu Duram.
Prema njegovim rečima, nije da je globalno zagrevanje načinilo resurse na Grenlandu dostupnijim već "neophodnijim".
Da li Grenland zaista može da se kupi?
Vlade Danske i Grenlanda su se snažno usprotivile ideji da ovo ostrvo može da bude kupljeno.
"Nismo na prodaju i nikada nećemo biti na prodaju. Ne smemo da izgubimo našu dugogodišnju borbu za slobodu", poručio je premijer Grenlanda Mute Egede na Fejsbuku u decembru.
Bivši premijer Grenlanda, Kupik V. Klajst, rekao je da se Tramp obraća prvenstveno američkim glasačima.
"Ne vidim da bi u budućnosti moglo da se dogodi bilo šta što bi dovelo do prodaje. Ne možete tek tako da kupite zemlju ili ljude", poručio je.
Grenland je u međuvremenu izrazio želju da stekne nezavisnost od Danske ili da pojača svoju autonomiju diverzifikacijom ekonomije koja se uglavnom oslanja na ribarstvo.
Međutim, Grenland i dalje zavisi od 500 miliona dolara koje godišnje dobija od Danske što znatno umanjuje snove o nezavisnosti.
(EUpravo zato/CNN)
