Teško je nedvosmisleno odrediti grad u kojem se najbolje živi. Položaj, infrastruktura, gradska politika, saobraćaj, dostupnost sadržaja… što god da "merimo" kao pokazatelj kvaliteta života u nekome gradu, ne govori istovremeno da su i stanovnici toga grada – srećni.
Baš zato londonski Institut za kvalitet života svake godine donosi popis gradova na kojem su oni poređani na temelju - sreće svojih građana. Institut je identifikovao pet kategorija koje imaju direktan uticaj na sreću, a to su stanovnici, upravljanje, okolina, ekonomija i mobilnost.
Unutar ovih entiteta dalje su podeljene 24 potkategorije koje obuhvataju dostupnost zelenih površina, obrazovni sistem, prevoz i pristup kulturnim sadržajima. Za kreiranje rangiranja ne uzimaju se samo goli podaci, već se intervjuišu i stanovnici, a oko 1.650 gradova širom sveta se prijavilo na takmičenje.
Najsrećniji gradovi u 2024.
Nedavno objavljena rang lista najsrećnijih gradova na svetu sadrži 250 imena gradova, a oni su podeljeni u tri grupe, prema "medalji" koju su osvojili na osnovu broja bodova: zlato (od 1. do 37. mesta.) srebro (od 38. mesta do 100. mesta) i bronze (101 do 250).
Ove godine titula najsrećnijeg grada na svetu pripala je Arhusu, drugom po veličini gradu u Danskoj, koji se nalazi na istočnoj obali poluostrva Jutland, zapadno od Kopenhagena, poznatom po živahnoj gastronomskoj sceni i kulturnom životu, a briga o životnoj sredini donela mu je visoke ocene, piše Punkufer.hr.
Za Arhusom slede Cirih i Berlin, a 19 od dvadeset najsrećnijih gradova su evropski. Dominira Skandinavija, pojavljuju se (ponovo) Danska, Island, Holandija, Švajcarska i Nemačka, a jedini neevropski grad u prvih dvadeset je Mineapolis u SAD.
Gradovi koji su nam najbliži u zlatnoj kategoriji su Beč i Insbruk, Ljubljana je srebrna na 84. mestu. Beograd je na 238, a Sarajevo na 240. mestu na rang listi najsrećnijih gradova. Hrvatska se na rang listi pojavljuje samo u bronzanoj kategoriji.
(JA/EUpravo zato/Punkufer)
