Nemačka se suočava sa ozbiljnim izazovom – potrebom za velikim brojem radnika usled demografskih promena koje uzimaju danak u radnoj snazi. I dok su radnici sa Zapadnog Balkana, zahvaljujući specijalnoj regulativi, postali ključni za mnoge sektore, novi politički okvir pod vladavinom Demohrišćanske unije i SPD-a dovodi u pitanje budućnost ove mere.
Mnogi se pitaju hoće li smanjenje broja radnih viza za radnike sa Balkana stvoriti ozbiljne rupe na nemačkom tržištu rada i ugroziti stabilnost ekonomije formiranjem nove nemačke vlade?
"Nemačkoj su potrebni radnici, najmanje 400.000 godišnje. Tako kažu stručnjaci. Jedna od mogućnosti da ti ljudi dođu u Nemačku jeste tzv. pravilo za Zapadni Balkan. Ali pod novom vladom s Fridrihom Mercom na čelu, to pravilo moglo bi da bude značajno ograničeno“, piše Tagescajtung.
Berlinski list podseća da na osnovu te posebne regulative za Zapadni Balkan, ljudi iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije mogu bez problema da dođu u Nemačku na rad. Za to im nije potrebna stručna sprema, niti druga kvalifikacija. Dovoljno je da imaju ponudu za posao i odobrenje Savezne agencije za rad i zapošljavanje. Pravilo je uvedeno 2015. s ciljem da se smanji broj često uzaludnih zahteva za dobijanje azila iz tih zemalja i da se ljudima omogući regularan pristup tržištu rada.
Od tada je, navodi Tagescajtung, broj zahteva za dobijanje azila iz zemalja Zapadnog Balkana značajno opao. List podseća da ljudi iz tog dela Evrope često rade u zdravstvu i građevinarstvu, u restoranima i hotelima. Bivša nemačka, tzv. semaforska vlada Olafa Šolca (SPD, Zeleni i Liberali) 2024. godine ne samo da je produžila to pravilo, već je i povećala kvotu za dodelu radnih viza sa 25.000 na 50.000 godišnje.
Međutim, dolaskom nove vlade i promenom političkog kursa, postoji ozbiljna zabrinutost. Nemački stručnjaci, među kojima je i ekonomski analitičar Herbert Briker, upozoravaju da bi smanjenje broja radnih viza moglo da stvori ozbiljan problem u ispunjavanju potreba tržišta rada, koje godišnje traži oko 400.000 novih radnika. Pitanje koje sada postavljaju mnogi je može li Nemačka sebi priuštiti da ograniči broj imigranata koji je sve više zavisno od radne snage sa Balkana?
S druge strane, neki politolozi, kao što je Holger Kolb, smatraju da bi Nemačka trebalo da preispita pravilo koje favorizuje radnike sa Zapadnog Balkana. Kolb naglašava da bi fokus trebalo da bude na sposobnostima radnika, a ne na njihovoj zemljopisnoj pripadnosti, ukazujući na činjenicu da danas postoje i bolji zakonski okviri za radnu imigraciju, koji omogućavaju kvalifikovanim radnicima da dođu u Nemačku pod povoljnijim uslovima.
Dok se u političkim krugovima vode rasprave o budućnosti ove regulative, jasno je da bi eventualno ukidanje ili smanjenje broja radnih viza moglo da ima dugoročne posledice za nemačko tržište rada. Na kraju, Nemačka mora da pronađe balans između otvaranja vrata za migrante i očuvanja stabilnosti svog tržišta rada, koje se već bori sa sve većim nedostatkom radne snage.
(EUpravo zato.rs)
