Deficit za 2033. povezan sa takozvanim državnim penzijama AHV biće oko 4 milijarde švajcarskih franaka (4,2 milijarde evra), umesto prethodno navedenih 7 milijardi franaka (7,4 milijarde evra), potvrdili su zvaničnici.
„Tokom svog kontrolnog rada, (Federalni zavod za socijalno osiguranje) BSV je otkrio dve matematičke formule u programu za izračunavanje finansijskih perspektiva AHV koje su dovele do neuverljivih vrednosti za rashode AHV na duži rok", rekli su zvaničnici zavoda.
„Ovo predstavlja budući finansijski razvoj AHV-a u previše negativnom svetlu", naveli su oni.
Referendum o penzijama
Dok je deficit manji od predviđenog nedvosmisleno dobra vest, penzije su mučna tema u Švajcarskoj i mnogi građani se osećaju zavedenim i prevarenim od strane vlade.
U martu ove godine, švajcarski birači izašli su na birališta na nacionalnom referendumu i odlučili da povećaju penzije.
Skoro 60 odsto biračkog tela bilo je za uvođenje 13. godišnje isplate za penzionere, koja će važiti od 2026. godine.
U odvojenom glasanju na istom glasačkom listiću, oko 75 odsto biračkog tela odbilo je povećanje starosne granice za penziju sa 65 na 66 godina.
Referendum je bio istorijski trenutak za Švajcarsku u smislu da socijalna davanja nisu podlegla javnom glasanju od 1848.
Mnogi su podržali 13. mesečnu penziju zbog rastućih troškova života u Švajcarskoj, iako su vladini ministri savetovali da se na to ne ide.
"Ta 13. državna penzija je toliko skupa da se ne može realizovati bez dodatnog finansiranja", rekla je ministarka finansija Karin Keler-Sater iz FDP-a i dodala:
„Ako ova inicijativa bude prihvaćena, teško da ćemo moći da izbegnemo povećanje poreza".
Keler-Sater je sugerisala da će možda morati da se povećaju doprinosi poslodavaca i zaposlenih, i napomenula je da bi povećanje PDV-a moglo biti u planu.
Političke implikacije greške
Nejasno je kakav politički efekat sada mogu da izazovu ispravljene brojke.
„Svi se očigledno zalažu za nezavisnu istragu o tome kako je greška takvih razmera mogla da se dogodi", rekao je Georg Luc, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Lozani.
On je napomenuo da neki glasovi levice posebno pozivaju na ponavljanje referenduma 2022. godine, koji je podigao starosnu granicu za penzionisanje Švajcarkinja za jednu godinu - na 65.
Luc kaže da potencijalno poništavanje predloga koji se već sprovodi postavlja sve vrste političkih i pravnih pitanja.
Oštećeno poverenje javnosti
Martin Eling, profesor ekonomije osiguranja na Univerzitetu St.Gallen, primetio je da, iako otkrivene greške utiču samo na državne penzije, šteta je široko rasprostranjena.
„Verujem da će većina ljudi sumnjati u bilo kakve kalkulacije u narednim mesecima, bez obzira da li se radi o prvom ili drugom stubu penzionih šema", rekao je on za Euronews Business.
„Zbog toga sam skeptičan u pogledu predloženih povećanja PDV-a i smanjenja penzija, iako su oni neophodni da bi se osigurala održivost sistema", dodao je on.
Isabel Z. Martinez, viši istraživač na ETH Cirihu, smatra da su greške „neuobičajene" u takvim proračunima stanja.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)
