U poređenju sa 2024. godinom, kada je iznosila 82,3 odsto, sada je porasla na 83,0 odsto u 2025. godini.
U poslednjih 11 godina, poboljšala se čak za 7,5 procentnih poena (pp).
Stopa zaposlenosti za nedavno diplomirane studente sa visokom stručnom spremom u 2025. godini bila je 87,0 odsto, skoro deset pp više nego za one sa srednjim obrazovanjem, koja je iznosila 77,2 odsto.
Kada poredimo zemlje Evropske unije, na prvom mestu se izdvojila Malta sa 91,0 odsto, ispred Nemačke (90,6) i Holandije (90,1 odsto). Sa druge strane pak nalaze se Grčka (62,4 odsto), Italija (71,8 odsto) i Rumunija (72,7 odsto) sa najnižom stopom zaposlenosti.
Na nivou Evropske unije, stopa zaposlenosti među nedavno diplomiranim studentima bila je viša kod muškaraca (84,4 odsto) nego kod žena (81,5 odsto), a prednjačila je Češka sa 92,4 odsto, pratila ih je Holandija sa 92,1, dok je potom sledila Nemačka, 92,0 odsto. Druga krajnost su Grčka (56,8 odsto), Italija (73,3) i Rumunija (74,9 odsto).
Kod žena je nešto drugačiji poredak. Na vrhu je Malta sa 90,5 odsto, na drugom mestu je Nemačka (89,0), a na trećem Austrija (88,8 odsto). Najniže stope zabeležene su u Grčkoj (68,6 odsto), Italiji (70,2 odsto) i Rumuniji (70,3 odsto).
U 18 zemalja EU, stopa zaposlenosti među nedavno diplomiranim studentima bila je viša kod muškaraca nego kod žena. Među ovim zemljama, Češka (+12,2 pp), Letonija (+10,3 pp) i Slovenija (+6,3 pp) zabeležile su najveće razlike. U zemljama gde su stope zaposlenosti bile veće kod žena, najveće razlike su utvrđene u Grčkoj (+11,8 pp), Estoniji (+5,0 pp) i Finskoj (+4,4 pp).
(EUpravo zato/Biznis.rs)