Neki trgovački lanci u Srbiji su već počeli da stavljaju oznake na proizvode koji sadrže palmino ulje, palminu mast ili druga biljna ulja i masti, iako je zakonski rok za to 1. avgust. Očigledno je da se prodavci pripremaju za primenu nove regulative.
Vlada Srbije je krajem maja donela uredbu koja propisuje dodatne uslove za stavljanje na tržište proizvoda sa palminim uljem i sličnim sastojcima, što se tiče pakovanja, deklarisanja i reklamiranja.
Potrošači će uskoro moći da prepoznaju proizvode sa palminim uljem po žutom trouglu sa crvenim znakom uzvika, uz natpis koji objašnjava da proizvod nije u potpunosti mlečni, već sadrži palmino ili drugo biljno ulje.
Ove oznake će biti obavezne za mlečne proizvode poput sira, pavlake, mleka i maslaca, kao i za pekarske i poslastičarske proizvode kao što su pite, burek, lisnato testo i kolači. Takođe će važiti za margarine i slične namaze.
Pored prodavnica, obaveza označavanja odnosi se i na objekte javne ishrane kao što su restorani, pekare, kantine, bolnice, vrtići i drugi, gde se hrana priprema i služi potrošačima.
Sve informacije moraju biti jasno vidljive na ambalaži, etiketi, meniju ili drugom mestu - uključujući i digitalne platforme i usmenu komunikaciju.
Prema uredbi, nije dozvoljeno da se proizvodi koji nisu od mleka reklamiraju ili pakuju na način koji može da zbuni kupce i navede ih da pomisle da je reč o mlečnim proizvodima.
Takođe, pravna lica i preduzetnici koji se bave prodajom, uvozom ili ugostiteljstvom moraju da održavaju odgovarajuću temperaturu u rashladnim vitrinama (od 0 do 7 stepeni Celzijusa) za proizvode sa palminim i biljnim uljima, i da ih jasno odvoje od mlečnih proizvoda.
Nepridržavanje ovih pravila može dovesti do novčanih kazni koje za firme mogu biti i do tri miliona dinara, a za preduzetnike do pola miliona dinara.
Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije, Nenad Budimović, kaže da je cilj uredbe da potrošači dobiju jasnije informacije o sastavu proizvoda koje kupuju, što je posebno važno za različite grupe potrošača poput dece, trudnica, sportista i starijih osoba.
Budimović ističe da će jasno označavanje uticati i na cenu proizvoda, jer će oni sa nižim kvalitetom i dodatim sastojcima verovatno imati i nižu cenu.
Dodaje da se regulativa odnosi uglavnom na proizvode životinjskog porekla, kao i na proizvode dobijene preradom mleka i mesa.
On napominje da se o štetnosti palminog i drugih biljnih ulja sa mlečnom komponentom diskutuje u naučnim krugovima, ali je važno da na pakovanju stoji tačna informacija, a da odluku o kupovini donosi potrošač.
Kvalitet mleka u Srbiji kontrolišu otkupljivači i akreditovane laboratorije, a najvažniji parametri su sadržaj proteina, mlečne masti, broj somatskih ćelija i mikroorganizama.
Proizvodnja mleka u Srbiji je prošle godine iznosila oko 1,32 milijarde litara, od čega se oko 750 miliona litara koristi u preradi.
Najviše se proizvode konzumno mleko, sirevi i kisela mlečna pića, a Srbija još uvek ima dovoljno mleka za sopstvene potrebe sa manjim viškovima koji se izvoze.
Uvoz se uglavnom odnosi na sireve poput edamera, trapista i kačkavalja, kao i na maslac i mleko u prahu, dok se izvoz plasira pretežno na tržišta CEFTA zemalja.
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)
