Prema najnovijem izveštaju nemačkog Instituta za maloprodaju EHI, koji sprovodi godišnje istraživanje maloprodajnih kompanija, ukupna šteta uzrokovana nedostatkom robe u prodavnicama u 2024. godini iznosila je 4,95 milijardi evra. Od toga, oko 4,2 milijarde evra direktno je povezano sa krađom, dok je ostatak rezultat internih grešaka kao što su pogrešno označavanje cena ili računovodstvene greške.
Ukupan gubitak u 2024. godini bio je tri procenta veći nego prethodne godine, čime je oboren prethodni rekord. Anketa EHI obuhvatila je odgovore 98 kompanija koje zajedno upravljaju sa više od 17.000 maloprodajnih objekata širom Nemačke. Procenjuje se da je krađa kupaca, uključujući organizovane kriminalne grupe, koštala maloprodajni sektor oko 2,95 milijardi evra u 2024. godini, u poređenju sa 2,82 milijarde evra godinu dana ranije.
Krađe koje su počinili zaposleni u kompaniji prouzrokovale su dodatnih 890 miliona evra štete, dok je oko 370 miliona evra povezano sa proneverom od strane dobavljača i spoljnih saradnika. Uprkos policijskim podacima koji pokazuju pad od 5 odsto u broju prijavljenih krađa u 2024. godini, EHI upozorava da čak 98 odsto krađa ostaje neotkriveno, što znači da trgovci otkrivaju pravi obim svojih gubitaka tek tokom godišnjeg popisa.
Organizovani kriminal sve agresivniji
Izveštaj upozorava da profesionalne krađe, posebno one koje počinju organizovane grupe, postaju jedan od glavnih izazova za trgovce. U poređenju sa 2023. godinom, krađe povezane sa organizovanim kriminalom povećane su za 5 odsto i sada čine oko trećinu svih krađa kupaca, skoro milijardu evra.
"Mnogi trgovci su uvereni da organizovane krađe postaju sve profesionalnije i da će ovaj trend nastaviti da raste", navodi se u izveštaju. Oni opisuju situacije u kojima "velike grupe ulaze u prodavnice i nemilosrdno pune kese proizvodima", dok osoblje i obezbeđenje nemaju realne šanse da ih zaustave. Problem je dodatno pogoršan povezanošću takvih grupa sa velikim platformama za onlajn prodaju, uz nedostatak adekvatnog odgovora institucija.
Siromaštvo podstiče krađu
Izveštaj takođe ukazuje na sve veći udeo krađa koje čine "obični" kupci, delimično kao rezultat rasta troškova života i nezaposlenosti. Nemačka, najveća ekonomija u Evropskoj uniji, suočava se sa padom produktivnosti i visokim troškovima energije, što je povezano sa posledicama pandemije i rata u Ukrajini. Od kraja 2022. godine, ekonomija beleži pad svakog drugog kvartala.
Stanovanje je dodatni finansijski teret: 12 odsto Nemaca je prošle godine potrošilo više od 40 odsto svojih prihoda na stanovanje, dok je prosek EU 8,2 odsto. Svaka peta osoba je u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, a nezaposlenost je, uprkos padu inflacije, dostigla 6,2 odsto, najviše od kraja 2020. godine. Broj nezaposlenih se prvi put u poslednjih deset godina približio brojci od 3 miliona.
Manje prodavnice i lanci prehrambenih prodavnica se najčešće kradu
Skoro 2 milijarde evra ukradene robe nestalo je iz prodavnica prehrambenih proizvoda, a posebno su pogođeni manji supermarketi.
Apoteke i prodavnice tehničke robe takođe beleže sve veće gubitke. Iako zvanična policijska statistika pokazuje pad prijavljenih krađa u 2024. godini, prethodne dve godine zabeležile su snažan porast, od 34,3 odsto u 2022. i 23,6 odsto u 2023. godini. Izveštaj EHI tvrdi da ovo ne odražava stvarno stanje, jer se skoro svi slučajevi krađe čak ni ne prijavljuju.
Poreski gubici i troškovi zaštite
Pored štete za trgovce na malo, gubici zbog krađe znače i gubitke za državni budžet.
EHI procenjuje da je oko 570 miliona evra izgubljeno u 2024. godini samo kroz izgubljeni PDV. Proračun pretpostavlja da je 75 odsto ukradene robe podložno stopi od 19 odsto, a ostatak stopi od 7 odsto. Trgovačke kompanije troše oko 0,33 odsto svog prometa na mere bezbednosti, koje uključuju obuku zaposlenih, video nadzor, detektive i posebne bezbednosne sisteme.
Ukupni troškovi svih bezbednosnih mera iznosili su oko 3,1 milijardu evra, čime su ukupni troškovi krađe i sprečavanja dostigli 7,3 milijarde evra. Izveštaj zaključuje da se ovo odražava i na potrošače: troškovi bezbednosti iznose oko 1,5 odsto maloprodajne cene prosečne kupovine.
(EUpravo zato/Poslovni)
