Svakog 7. jula obeležava se Svetski dan čokolade, pa imate dobar izgovor da se zasladite.
Iako se u Evropi danas proizvode neke od najboljih poslastica na planeti, čokolada se našim kontinentom raširila relativno kasno.
Sedmi jul upravo podseća na dane kada se Evropa upoznala sa čokoladom u 16. veku.
Kao što znamo, potiče od zrna kakaa, a njena duga istorija seže do drevnih mesoameričkih civilizacija. U to vreme se ukusna pulpa plodova kakaa fermentisala u alkoholno piće. Potom se čokolada tokom vekova razvijala od gorkog napitka do slatkog zadovoljstva koje danas poznajemo, postavši neizostavan deo svetske kulinarske i kulturne baštine.
Ovaj dan predstavlja globalnu proslavu čokolade u svim njenim oblicima naglašavajući njen istorijski i kulturni značaj.
Kako je čokolada dospela u Evropu?
Čokolada je u Evropu došla iz Centralne i Južne Amerike gde su narodi Maja i Asteka gajili kakao još 1250. godine pre nove ere. Gorki napitak su mešali sa ljutim papričicama i vanilom, a zrna kakaa su služila i kao vid novca.
Iako ima različitih teorija o tome ko je tačno doneo čokoladu na tlo Evrope, smatra se da je prvi bio moreplovac Kristifor Kolumbo. Nakon uspešnog četvrtog putovanja ka Americi, vratio se sa kakaom koji, ipak, nije odmah oduševio Špance.
Španski osvajač Ernan Kortez je takođe donosio zrna kakaa u Španiju kao i opremu za njegovo kuvanje.
Do kraja 16. veka, čokolada je postala popularna među Špancima, a kakao se uvozio iz Verakruza u Meksiku. Francuska i Italija su slale svoje predstavnike u Centralnu Ameriku posle čega su takođe dobijale kakao. Ubrzo se čokolada raširila po Evropi.
Prva kuća čokolade je otvorena u Londonu 1657. godine, a topla čokolada se smatrala za dobar lek protiv tuberkuloze i drugih zdravstvenih problema. Francuski kralj Luj XIX se zainteresovao za ovu poslasticu kada je oženio Mariju-Terezu-Šarolotu od Francuske koja je bila veliki ljubitelj kakaa. Na francuskom dvoru se verovalo da čokoladni napitak služi kao afrodizijak.
Nemačka se sa čokoladom upoznala početkom 17. veka, a prvobitno je predstavljana kao lek u apotekama dok nije 1673. počela da se prodaje kao rekreativno piće.
U početku je važila za bogatašku poslasticu, ali se vremenom proširila na sve slojeve društva.
Početkom 18. veka su Englezi i Danci počeli da dodaju mleko i šećer u čokoladu, a krajem tog stoleća zaživela je i masovna proizvodnja nakon izuma parne mašine.
"Jordan & Timeus" su 1839. u Nemačkoj proizveli prvu mlečnu čokoladu.
Uprkos prilično kasnom otkriću čokolade, Evropa danas prednjači u proizvodnji ovakvih poslastica, a pomenućemo samo neke brendove - "Ferrero", "Lindt", "Milka", "Cadbury"...
(EUpravo zato)
