Od kada su 2017. ukinute dažbine na šećer, carinske dažbine na uvoz iz zemalja van Evropske unije ostale su jedini tradicionalni izvor prihoda za budžet EU.
Još 1970. godine, Odluka Saveta 70/243 omogućila je EU da počne sa prikupljanjem sopstvenih prihoda, umesto da se oslanja isključivo na doprinose država članica. Prvi sopstveni resursi uključivali su dažbine na poljoprivredne proizvode, carinske dažbine i sredstva zasnovana na porezu na dodatu vrednost (PDV).
Carinske dažbine se nazivaju Tradicionalnim sopstvenim izvorima (TOR) jer su od početka bile direktan izvor prihoda za EU budžet. To ih razlikuje od PDV-a i nacionalnih doprinosa, koje države članice prenose u budžet EU.
Ove dažbine nastaju kao deo trgovinskih i komercijalnih politika.Naplaćuju se na uvoz proizvoda iz zemalja koje nisu članice EU, po stopama koje su utvrđene u Zajedničkoj carinskoj tarifi.
Kako to funkcioniše?
Prikupljanje
Države članice su zadužene za prikupljanje carinskih dažbina prema pravilima koje je postavio Savet EU. To znači da svaka država mora da ima dobar sistem kontrole kako bi osigurala da njene carinske službe rade svoj posao kako treba.
U periodu od 2021. do 2027. godine, države članice zadržavaju 25 odsto od ukupno prikupljenih carinskih dažbina. Taj procenat im pomaže da pokriju troškove prikupljanja, ali i da ih motiviše da se potrude i naplate sav novac koji je potreban.
Plaćanja
Prikupljeni novac se dostavlja Komisiji svakog meseca, dva meseca nakon što je pravo na naplatu utvrđeno. Države članice obaveštavaju Komisiju koliko su prikupile kroz detaljan izveštaj. Ako neka država kasni sa uplatom, mora da plati kamatu na kašnjenje.
Kontrole
Komisija stalno komunicira sa državama članicama kako bi se osigurala pravilna naplata TOR u skladu sa zakonima EU o carinama. Države članice moraju da poštuju finansijska pravila koja su postavljena kako bi sve bilo transparentno i tačno. Ako neka država napravi administrativnu grešku i izgubi deo novca, ona je odgovorna da taj novac nadoknadi.
(EUpravo zato/European Commission)
