Od kada su 2017. ukinute dažbine na šećer, carinske dažbine na uvoz iz zemalja van Evropske unije ostale su jedini tradicionalni izvor prihoda za budžet EU.
Još 1970. godine, Odluka Saveta 70/243 omogućila je EU da počne sa prikupljanjem sopstvenih prihoda, umesto da se oslanja isključivo na doprinose država članica. Prvi sopstveni resursi uključivali su dažbine na poljoprivredne proizvode, carinske dažbine i sredstva zasnovana na porezu na dodatu vrednost (PDV).
Carinske dažbine se nazivaju Tradicionalnim sopstvenim izvorima (TOR) jer su od početka bile direktan izvor prihoda za EU budžet. To ih razlikuje od PDV-a i nacionalnih doprinosa, koje države članice prenose u budžet EU.
Ove dažbine nastaju kao deo trgovinskih i komercijalnih politika.Naplaćuju se na uvoz proizvoda iz zemalja koje nisu članice EU, po stopama koje su utvrđene u Zajedničkoj carinskoj tarifi.
Kako to funkcioniše?
Prikupljanje
Države članice su zadužene za prikupljanje carinskih dažbina prema pravilima koje je postavio Savet EU. To znači da svaka država mora da ima dobar sistem kontrole kako bi osigurala da njene carinske službe rade svoj posao kako treba.
U periodu od 2021. do 2027. godine, države članice zadržavaju 25 odsto od ukupno prikupljenih carinskih dažbina. Taj procenat im pomaže da pokriju troškove prikupljanja, ali i da ih motiviše da se potrude i naplate sav novac koji je potreban.
Plaćanja
Prikupljeni novac se dostavlja Komisiji svakog meseca, dva meseca nakon što je pravo na naplatu utvrđeno. Države članice obaveštavaju Komisiju koliko su prikupile kroz detaljan izveštaj. Ako neka država kasni sa uplatom, mora da plati kamatu na kašnjenje.
Kontrole
Komisija stalno komunicira sa državama članicama kako bi se osigurala pravilna naplata TOR u skladu sa zakonima EU o carinama. Države članice moraju da poštuju finansijska pravila koja su postavljena kako bi sve bilo transparentno i tačno. Ako neka država napravi administrativnu grešku i izgubi deo novca, ona je odgovorna da taj novac nadoknadi.
Porez na dodatu vrednost (PDV)
Iako to nije prmaran način na koji se puni budžet EU, jeste veoma važna stavka. Još davne 1970. godine, EU je odlučila da koristi PDV kao jedan od načina za skupljanje novca za zajedničke potrebe. Ideja je bila jednostavna – svaka zemlja ubira PDV od svojih građana, a onda deo tog novca prosleđuje EU.
Kako se ranije obračunavao PDV za EU?
Svaka zemlja je morala da izračuna koliko PDV-a je ukupno sakupila u godini i da to podeli sa prosečnom stopom PDV-a koja se koristila u toj zemlji. Ovo je bilo komplikovano, jer su različite stvari mogle imati različite poreze – recimo, hrana bi imala niži PDV, a luksuzne stvari viši. Zbog toga su morali da prave dodatne korekcije kako bi sve bilo pošteno.
Šta se promenilo od 2021. godine?
Da bi sve bilo lakše, EU je odlučila da pojednostavi pravila. Sada svaka zemlja koristi prosečnu stopu PDV-a iz 2016. godine za obračun, i to ostaje isto do 2027. Takođe, osnovica PDV-a za EU ne može biti veća od pola ukupnog bogatstva (bruto nacionalnog dohotka) te zemlje, kako bi se izbeglo da siromašnije zemlje plaćaju više nego što je fer.
Na kraju, EU uzima samo mali deo PDV-a – 0,3% od izračunate osnovice svake zemlje.
Zašto je to važno?
Cilj ovih pravila je da svaka zemlja pravedno doprinosi zajedničkom budžetu EU. Stručnjaci iz EU proveravaju podatke svake zemlje kako bi bili sigurni da je sve tačno i da svaka zemlja plaća onoliko koliko treba. Taj novac se onda koristi za projekte koji pomažu svim građanima EU – bilo da se grade putevi, ulaže u ekologiju ili pomaže siromašnijim regijama.
(EUpravo zato/European Commission)
