Promet u onlajn kupovini je u Evropi u 2023. godini dostigao 958 miliona evra, što je za pet odsto više nego godinu dana ranije i 17 odsto više u odnosu na 2020. godinu, pokazuju podaci istraživanja koje su sproveli Ecommerce Europe i Univerzitet primenjenih nauka u Amsterdamu.
Ovogodišnji izveštaj pokazuje da će se evropsko tržište e-trgovine suočiti sa izazovima globalne konkurencije i usvajanja novih tehnologija. Ipak, takođe postoje značajne mogućnosti za rast kroz tehnološki napredak i snažnu potražnju potrošača za održivošću. Sposobnost preduzeća da inoviraju i prilagode se ovim promenljivim uslovima biće ključ za njihov uspeh u ovom veoma konkurentnom okruženju, rekla je Christel Delberghe, generalna direktorka EuroCommerce-a.
Naime, izveštaj je pokazao da je broj kupaca na internetu uzrasta između 16 i 74 godine porastao u 2023. na 71 odsto, sa 69 odsto godinu dana ranije.
Po regionima, najveći rast zabeležen je u severnoj Evropi (82 odsto), zatim zapadnoj Evropi (82 odsto), centralnoj Evropi (70 odsto), južnoj Evropi (59 odsto) i istočnoj Evropi (53 odsto).
Najveći procenat zabeležen je u Holandiji (92 odsto), zatim Norveškoj (91 odsto), Danskoj, Velikoj Britaniji i Švedskoj (po 89 odsto), a najmanji u Moldaviji (26 odsto).
Evropljani najviše kupovali fizička dobra
Kada su u pitanju države članice Evropske unije, broj kupaca na internetu uzrasta između 16 i 74 godine porastao u 2023. za 2 odsto na 70 odsto, i za 10 odsto u odnosu na 2019. godinu.
Po kategorijama proizvoda, najviše onlajn kupovina u poslednja tri meseca 2023. zabeležila su fizička dobra (98 odsto), zatim odeća, obuća i akseksoari (70 odsto), multimedijalne usluge uključujući knjige, igrice, muziku i filmove (48 odsto), ulaznice za koncerte i druge događaje (36 odsto), fizička dobra kupljena od privatnih lica (35 odsto), striming platforme (35 odsto), usluge transporta (32 odsto), dostava iz restorana (30 odsto), kozmetika i proizvodi za lepotu (28 odsto), muzika (27 odsto), nameštaj i proizvodi za uređenje doma i bašte (26 odsto), sportski proizvodi (23 odsto), lekovi i suplementi (22 odsto), kompjuteri, telefoni, tableti i drugi uređaji (21 odsto) i ostala fizička dobra (20 odsto).
U Srbiji su se najviše kupovali domaći proizvodi
Kada je u pitanju region, Slovenija i Hrvatska su sa 66 odsto i 59 odsto nešto bolje od ostalih suseda. Srbija beleži 58 odsto, Severna Makedonija 44 odsto, Bosna i Hercegovina 35 odsto i Crna Gora 29 odsto.
U Srbiji su se najviše kupovali proizvodi domaćih prodavaca (98 odsto), zatim prodavaca iz EU (12 odsto) i prodavaca van EU (8 odsto).
(Eupravo zato/Ekapija)
· Reaguj
