Nova Direktiva Evropske unije o odgovornosti za proizvode stupa na snagu kako bi zaštitila potrošače u slučaju da kupe neispravne proizvode koji su izazvali povrede, oštećenje imovine ili gubitak podataka.
Novost je da su sada, navodi Evropska komisija, pokriveni i digitalni proizvodi poput softvera i veštačke inteligencije.
Ova direktiva se zasniva na 2 glavna principa:
- proizvođač mora da nadoknadi štetu prouzrokovanu njihovim neispravnim proizvodom
- oštećeni mora dokazati neispravnost proizvoda, štetu koja je nastala i utvrditi da je taj nedostatak bio uzrok štete
Cilj ove revizije jeste da se uspostave pravila koja su pogodna za digitalno doba, koja su otporna na budućnost i prilagođena slučajevima koji uključuju bilo koju vrstu proizvoda, od tradicionalnih, preko medicinskih i farmaceutskih, do najnovijih tehnologija poput veštačke inteligencije.
Takođe, uz pomoć ove direktive, oštećeni će moći da traži odštetu čak i kada sam proizvođal nije sa sedištem u EU, jer, kako se navodi, uvek postoji odgovorna strana koja posluje u bloku. Osim toga, obezbediće nove alate za traženje dokaza na sudu tako da obe strane budu ravnopravne, ali će omogućiti i da se ublaži teret dokazivanja tamo gde je to potrebno.
Ko ima pravo na odštetu?
Svaka osoba koja je pretrpela štetu uzrokovanu neispravnim proizvodom (npr. vlasnik proizvoda, posmatrač, član porodice, itd.) može podneti tužbu pred nacionalnim sudom.
Iako Direktiva o odgovornosti za proizvode ne pokriva situacije u kojima je žrtva kompanija, neke zemlje EU su uspostavile slična pravila za kompanije.
Pravila iz direktive se primenjuju od trenutka kada je nastupila jedna od glavnih šteta, tj smrt ili povreda, što uključuje fizičku i psihičku povredu, oštećenje imovine, uništavanje ili manipulacija podacima.
Žrtva ima pravo da traži naknadu za bilo koju štetu i sve gubitke koji iz njih proističu.
Ko se može smatrati odgovornim?
Proizvođač neispravnog proizvoda je primarna osoba od koje žrtva može tražiti odštetu.
Ipak, u različitim slučajevima proizvođač proizvoda nema sedište u EU. Dok takav proizvođač i dalje ostaje odgovoran, žrtva može tražiti odštetu od drugih odgovornih lica sa sedištem u EU, kao što su uvoznik ili ovlašćeni predstavnik.
Da bi znala ko je odgovorna strana sa sedištem u EU, žrtva može da zatraži ove informacije od distributera neispravnog proizvoda.
U odsustvu odgovorne strane sa sedištem u EU ili odgovora u roku od jednog meseca od zahteva za informacijama, žrtva može tražiti odštetu od samog distributera.
Nove tehnologije takođe uključene
Pravila posebno pojašnjavaju da su svi tipovi softvera obuhvaćeni novom direktivom, uključujući aplikacije, operativne sisteme i AI-sisteme.
Proizvođači se mogu smatrati odgovornim za svaki nedostatak koji je postojao u trenutku kada je njihov softver ili AI sistem pušten u prodaju. Ovo uključuje nedostatke koji su postali očigledni nakon njihovog objavljivanja, kao rezultat ažuriranja, nadogradnje ili funkcije mašinskog učenja.
Žrtve imaju tri godine da podnesu zahtev za odštetu pred nacionalnim sudom.
Nova Direktiva o odgovornosti za proizvode stupila je na snagu 8. decembra 2024. Zemlje EU će imati rok do 9. decembra 2026. da prenesu ovu direktivu u nacionalno zakonodavstvo.
Direktiva će se primenjivati na proizvode stavljene na tržište od 9. decembra 2026. Direktiva iz 1985. ostaje primenljiva za proizvode stavljene na tržište pre tog datuma.
(EUpravo zato)
