Novi veliki globalni istraživački rad pokazuje da se gojaznost u bogatim zemljama uglavnom stabilizovala ili čak blago opada, dok u zemljama sa nižim i srednjim prihodima i dalje brzo raste.
Studija objavljena u časopisu Nature, koja je analizirala podatke više od 232 miliona ljudi iz 200 zemalja u periodu od 1980. do 2024. godine, ukazuje na to da gojaznost ne može da se posmatra kao jedinstvena "globalna epidemija“, jer se trendovi značajno razlikuju između država, starosnih grupa i polova.
Kako se definiše gojaznost?
U istraživanju se koristi standard Svetske zdravstvene organizacije zasnovan na indeksu telesne mase (BMI). Kod odraslih, BMI od 30 i više označava gojaznost, dok se vrednosti između 25 i 29,9 smatraju prekomernom težinom.
Kod dece i adolescenata gojaznost se definiše kao BMI koji je više od dve standardne devijacije iznad proseka za uzrast i pol.
Bogate zemlje stabilizuju, ali ne i siromašnije
U većini razvijenih zemalja Zapada, uključujući Zapadnu Evropu, Severnu Ameriku i Australiju, rast gojaznosti kod dece počeo je da se usporava još od 1990-ih, a sredinom 2000-ih se uglavnom stabilizovao. U nekim zemljama zabeležen je čak i blagi pad.
U Zapadnoj Evropi stopa gojaznosti kod odraslih u 2024. uglavnom ostaje ispod 25 odsto, dok je u Francuskoj oko 11 odsto. Za razliku od toga, u Velikoj Britaniji, Kanadi i SAD stopa se kreće između 25 i 43 odsto.
Alarmantan rast u zemljama u razvoju
Dok se u bogatijim zemljama situacija stabilizuje, u velikom delu sveta u razvoju gojaznost i dalje ubrzano raste.
To se posebno vidi u podsaharskoj Africi, Južnoj i Jugoistočnoj Aziji, Latinskoj Americi i na pacifičkim ostrvima.
U nekim državama stopa gojaznosti raste i više od 0,5 procentnih poena godišnje. Najbrži porast zabeležen je, između ostalih, u Tongi, Samoi i Peruu.
U pojedinim pacifičkim državama situacija je ekstremna. Na primer, u Tongi i na Kukovim ostrvima više od 65 odsto odraslih je gojazno.
Zabrinjava i to što se rast beleži i u zemljama gde je gojaznost ranije bila retka, poput Etiopije, Ruande i Bangladeša.
Uzroci i moguće mere
Istraživači navode da ne postoji jedan uzrok globalnih razlika, već kombinacija faktora: dostupnost ultraprerađene hrane, promena načina života, smanjena fizička aktivnost, ekonomski uslovi i pristup zdravstvenom sistemu.
Kao jednu od mera koja je pokazala određene rezultate izdvajaju poreze na šećer, ali naglašavaju da su efekti ograničeni.
Stručnjaci poručuju da svaka zemlja mora da razvije sopstvene, prilagođene politike, uz fokus na dostupnost zdrave hrane, podsticanje fizičke aktivnosti i bolju zdravstvenu zaštitu.
Studija takođe upozorava da lekovi za mršavljenje mogu igrati važnu ulogu u budućnosti, ali da su trenutno njihova visoka cena i nejednaka dostupnost prepreka i potencijalni izvor dodatnih nejednakosti.
Bez snažnijih i ciljanih mera, upozoravaju autori, mnoge zemlje u razvoju mogle bi se suočiti sa dugotrajnim visokim stopama gojaznosti i dodatnim pritiskom na zdravstvene sisteme.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
