U Srbiji je krajem juna bilo 11.760.905 izdatih platnih kartica, što je za sedam odsto više nego u isto vreme prošle godine, saopštila je Narodna banka Srbije.
Tokom drugog tromesečja ove godine, u trgovinama u našoj zemlji izvršeno je 156,7 miliona plaćanja domaćim platnim karticama, što je za 22,6 procenata više nego u istom tromesečju 2023. godine.
Povećan je i broj plaćanja karticama inostranih pružalaca platnih usluga za 24,6 odsto, što znači da su u drugom tromesečju 2024. turisti koji su posetili našu zemlju izvršili preko 12,8 miliona plaćanja.
Na kraju drugog tromesečja ove godine korisnicima platnih usluga bila su na raspolaganju 3.133 bankomata, što predstavlja povećanje od 3,2 odsto u odnosu na isto tromesečje 2023.
Prihvatna mreža POS terminala iz tromesečja u tromesečje nastavlja da raste, a na kraju juna kupci su mogli da plaćaju na blizu 149.000 POS terminala, što je za 14,6 procenata više nego u drugom tromesečju 2023. godine, navela je NBS.
Virtuelnih prodajnih mesta - internet prodavnica na kraju juna ove godine bilo je 4.340, za 13,9 odsto više nego u isto vreme prethodne godine.
To znači da je broj internet prodavnica koje omogućavaju online plaćanja platnim karticama porastao za 531.
Kakva je situacija u Evropi?
Veliki broj zemalja se još pre nekoliko godina približio budućnosti bez gotovine.
Beskontaktna plaćanja i onlajn kupovine su se svakako povećale tokom perioda lokdauna, ali taj trend nije svuda bio isti.
Kada je reč o beskontaktnom plaćanju, postoje razlike u Evropi od zemlje do zemlje.
Primera radi, Austrijanci su 2019. podizali 140 evra nedeljno sa bankomata, dok je ta suma kod Norvežana bila svega 35 evra.
U Norveškoj 98 odsto građana poseduje debitnu karticu, a samo tri do pet odsto transakcija se sprovodi gotovinom.
U Švedskoj, na 100.000 stanovnika ima svega 32 bankomata, a 98 odsto građana poseduje debitne kartice. Novac u materijalnom obliku polako postaje prošlost u ovoj zemlji.
U Holandiji više od 91 odsto građana koristi aplikacije za bankarstvo a stanovnici ove zemlje najviše od svih u Evropi, koriste pametne satove za plaćanja.
U Finskoj, 98 procenata stanovništva poseduje debitnu, a više od 60 odsto kreditnu karticu.
Bezgotovinska plaćanja smanjuju sivu ekonomiju
Inače, U Fondaciji za razvoj ekonomske nauke izračunali su da svako povećanje bezgotovinskog plaćanja za samo jedan odsto smanjuje sivu ekonomiju za 0,3 odsto.
Međutim, nije samo do građana. Neki preduzetnici ne primaju kartice po cenu da izgube mušteriju.
(M.A./EUpravo/biznis.rs)
