Emirati su tako, protiv svoje volje, uvučeni u ratni sukob, a EU je momentalno stala u njihovu zaštitu, osudivši takve napade kao neprihvatljive. U takvim okolnostima dodatno dobija na značaju pitanje koje je EU u poslednje vreme snažno isticala u svojim odnosima sa Emiratima – zaključivanje sporazuma o slobodnoj trgovini. Da bismo bolje razumeli odnose između EU i UAE, kao i mogućnosti za njihov dalji razvoj, u nastavku se detaljnije osvrćemo na sam sporazum.
Ka sporazumu o slobodnoj trgovini
Pre manje od godinu dana, tačnije u aprilu 2025. godine, EU je najavila početak pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini sa UAE. U praksi, pregovori su fokusirani na nekoliko ključnih oblasti: smanjenje carina na robu, olakšavanje trgovine uslugama, digitalne trgovine i investicija, kao i jačanje saradnje u strateškim sektorima poput obnovljive energije i kritičnih sirovina.
Već sama struktura pregovora ukazuje na širi geopolitički kontekst u kojem se sporazum razvija. EU sve otvorenije nastoji da diverzifikuje svoje trgovinske i energetske partnere, posebno nakon poremećaja na globalnim energetskim tržištima i rastućih tenzija u odnosima sa nekim od svojih tradicionalnih partnera. Istovremeno, sporazum se uklapa i u širu strategiju Emirata da razvijaju mrežu trgovinskih sporazuma sa velikim globalnim ekonomijama. UAE su poslednjih godina potpisali niz sličnih sporazuma sa partnerima širom sveta, nastojeći da svoju ekonomiju pozicioniraju kao otvorenu i snažno integrisanu u globalne tokove. Tajming pregovora stoga nije slučajan, budući da se oni odvijaju u trenutku kada Donald Tramp pokušava da trgovinsku politiku koristi kao instrument za dobijanje političkih ustupaka.
Sa ovakvim sporazumom, odnosi EU i Emirata mogli bi da ostvare znatno veći napredak nego što je to do sada bio slučaj.
Prema zvaničnim podacima, UAE je tek 19. trgovinski partner EU u robnoj razmeni, dok zauzima 11. mesto u sektoru usluga. Istovremeno, za Emirate je EU drugi najznačajniji trgovinski partner. UAE je ujedno i najbliži partner Unije u Persijskom zalivu, predstavljajući najveće izvozno tržište za robu i usluge iz EU u tom regionu, kao i ključnu destinaciju za strane direktne investicije EU u Zalivu.
Ovaj odnos beleži uzlaznu putanju: izvoz EU u UAE porastao je za 15 odsto u samo godinu dana, odnosno za gotovo 50 odsto od 2019. godine, dok su ukupne investicije EU u UAE dostigle oko 186 milijardi evra. Izvoz UAE u EU uglavnom obuhvata naftu, gas i bazne metale, dok ključni izvozni proizvodi EU uključuju automobile, mašine, hemijske i prehrambene proizvode, ali sve više i tehnologije povezane sa zelenom tranzicijom.
Pregovori između EU i UAE odvijaju se iznenađujuće brzo. Do kraja februara 2026. godine već je završeno pet rundi pregovora. Takav tempo sugeriše da obe strane imaju snažan politički interes da sporazum bude finalizovan u relativno kratkom roku. Pojedini evropski i emiratski zvaničnici čak su izrazili očekivanje da bi formalni sporazum mogao biti zaključen do kraja godine. Ovaj sporazum nadovezao bi se na nedavno potpisane sporazume EU sa Merkosurom i Indijom. Trenutni proklamovani cilj je da se do kraja godine završi sporazum. Naravno, da bi stupio na snagu, pored toga što Komisija mora da okonča pregovore, sporazum bi morali da potvrde i Savet EU (kvalifikovanom većinom) i Evropski parlament.
Ipak, pregovori već nailaze na određene političke prepreke. Poslanici Evropskog parlamenta, pre svega iz redova socijaldemokrata i levice, zahtevaju da EU obustavi pregovore sa UAE o trgovinskom sporazumu. Kao razlog navode optužbe da su Emirati navodno slali oružje sudanskoj paravojnoj formaciji optuženoj za ratne zločine, što vlada UAE odlučno negira. Sa tim u vidu, iako sporazum može doneti evidentne koristi kako Uniji tako i Emiratima, svakako je potrebno prvo skočiti, pa reći hop.
Šire implikacije
Iako je sporazum formalno bilateralni, njegova politička težina prevazilazi odnose Brisela i Abu Dabija: on se posmatra i kao potencijalni temelj budućeg regionalnog sporazuma između EU i Saveta za saradnju zemalja Zaliva (GCC). Iako su pregovori o sporazumu o slobodnoj trgovini između EU i celog GCC-a zamrznuti još od 2008. godine, EU pravi iskorak nakon ruske agresije na Ukrajinu 2022. godine. Odmah tada potpisuje Strateško partnerstvo sa GCC-om – potez koji su podržali i Savet EU i Evropski parlament. Osnovna premisa ove inicijative jeste da bezbednost i stabilnost regiona Persijskog zaliva imaju direktne posledice po samu EU.
Istovremeno, naglašava se da region ima "ključnu ulogu" u implementaciji Strategije REPowerEU, usvojene iste godine. Ovo ukazuje da je Zaliv dobio dodatni geopolitički i energetski značaj nakon izbijanja ukrajinske krize, dok se produbljivanje odnosa sa zemljama regiona sve više posmatra kao način da se postepeno smanji, a dugoročno i eliminiše zavisnost EU od ruskih energenata.
Konačno, rastuće partnerstvo i sa Emiratima i sa GCC kao celinom posmatra se i kao instrument za ublažavanje bezbednosne krize povezane sa Iranom. Već 5. marta 2026. godine održan je vanredni sastanak ministara spoljnih poslova EU i GCC. Tom prilikom ministri su snažno osudili neopravdane iranske napade na zemlje GCC-a, ocenivši ih kao pretnju regionalnoj i globalnoj bezbednosti, i pozvali Iran da odmah prekine sa takvim aktivnostima. Dogovoreni su i zajednički diplomatski napori sa ciljem pronalaženja trajnog rešenja koje bi sprečilo Iran da razvije nuklearno oružje, kao i da zaustavi proizvodnju i širenje balističkih raketa, bespilotnih letelica i drugih tehnologija koje ugrožavaju bezbednost regiona i šire, uključujući destabilizujuće aktivnosti u regionu i Evropi. Ministri su takođe naglasili značaj zaštite regionalnog vazdušnog prostora, pomorskih ruta i slobode plovidbe, uključujući moreuze Hormuz i Bab el-Mandeb, kao i bezbednosti lanaca snabdevanja i stabilnosti globalnih energetskih tržišta.
Iako je dalji tok iranske krize neizvestan, ono što je pak izvesno jeste da će ona imati zbližavajući efekat na odnose između evropskih i arapskih zemalja.