Evropa dobija sopstveni metro? Od Helsinkija do Berlina za samo 5 sati, da li je ova zamisao izvodljiva?

Evropa bi mogla da dobije železničku mrežu koja bi povezala 39 destinacija, a uključivala bi i Veliku Britaniju, Tursku i Ukrajinu.

Starlajn bi mogao da preoblikuje "fragmentiranu, nejednaku i često sporu" železničku infrastrukturu kontinenta i uvede ultrabrze veze koje mogu da konkurišu vazdušnom saobraćaju.

"Istinski integrisan železnički sistem više nije samo pitanje pogodnosti, to je strateška nužnost za otpornost Evrope u 21. veku. Dizajniran poput metro sistema, menja način na koji Evropljani doživljavaju sopstveni kontinent – ne kao skup udaljenih prestonica, već kao jedinstvenu, brzu mrežu u kojoj je svaka povezanost, bilo za ljude ili robu, lako dostupna", navodi se iz istraživačkog centra "21st Europe".

Ukoliko se svi planovi obistine, mreža bi trebalo da bude operativna do 2040. godine.

Panevropski metro sistem

Nema sumnje da bi železnička mreža širom Evrope bila izuzetno popularna među putnicima.

"Od zlatnog doba noćnih vozova do današnjih 400.000 korisnika Interrail-a godišnje, jasno je da postoji želja za otvorenim i dostupnim putovanjima. Ipak, uprkos velikoj potražnji, prekogranična putovanja su i dalje fragmentirana, spora i skupa", dodaje se.

U međuvremenu, već se radi na izgradnji Trans-evropske transportne mreže (TEN-T), po inicijativi Evropske unije, čiji je cilj da se objedini infrastrukture širom kontinenta.

Međutim, "21st Europe" tvrdi da tom poduhvatu nedostaju "ambicija i dizajn", već i da je "propuštena prilika da železnica postane prepoznatljiv simbol Evrope".

Grupa smatra da je jedinstveni dizajn ključ za prekograničnu mrežu.

"Stanice deluju nepovezano, dizajn vozova se uveliko razlikuje, a samo putovanje retko se posmatra kao deo iskustva. Druge vrste transporta, od japanskih šinkansena do skandinavskih aerodroma, pokazale su da mobilnost može biti i funkcionalna i simbolična", navodi se u analizi.

Od Helsinkija do Berlina za 5 sati

Mreža Starlajn, dugačka 22.000 kilometara, planira da poveže 39 destinacija, sa linijama koje će se prostirati i do Ujedinjenog Kraljevstva, Turske i Ukrajine.

Novi sistem bi bio oko 30 odsto brži od aktuelnog drumskog ili železničkog putovanja, sa vozovima koji bi se kretali brzinom od 300-400 km/h.

To znači da bi putnici mogli od Helsinkija do Berlina da stignu za nešto više od pet sati, umesto da putuju čitav dan kao što je sada slučaj.

"Putovanje od Kijeva do Berlina, istorijsko noćno putovanje, postaje predvidiva i neprekidna veza. Milano-Minhen, trenutno spora i vijugava ruta, pretvara se u brzu i čestu liniju između glavnih ekonomskih centara", uverava tink-tenk iz Danske.

Osim toga, Starlajnovi vozovi bi imali prepoznatljiv tamnoplavi dizajn. Vagoni ne bi bili podeljeni po klasama, već po zonama za različite potrebe, poput mirnih zona za rad i sekcija prilagođenih porodicama.

Pristizali bi na nove stanice izgrađene neposredno izvan većih gradova, sa vezama ka postojećim gradskim prevoznim sistemima.

"21st Europe" zamišlja ove stanice kao kulturne centre sa restoranima, šopingom i dobro dizajniranim čekaonicama, kao i koncertnim dvoranama, muzejima, sportskim objektima i prostorima za događaje.

"Najbolja šansa da Evropa dostigne ciljeve nulte emisije do 2050"

"21st Europe" vidi Starlajn i kao ekološki projekat.

Saobraćaj je jedan od najvećih ekoloških izazova u Evropi. U 2022. godini ovaj sektor je činio oko 29 odsto ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte u EU, prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu.

Iako brzi vozovi emituju do 90 odsto manje CO₂ po putovanju, kratki letovi i dalje ostaju glavni način putovanja za milione ljudi.

Neke zemlje, poput Francuske i Austrije, već su počele da ograničavaju kratke letove tamo gde postoje železničke alternative, ali istraživački centar smatra da je za pravi efekat potreban kontinentalni pristup.

"Hrabri prelazak na brze vozove mogao bi da bude najbolja evropska šansa da dostigne ciljeve nulte emisije do 2050. godine, a da pritom mobilnost ostane brza i ekološki prihvatljiva", navodi se u analizi.

Kako bi Starlajn mogao da postane stvarnost?

"21st Europe" predlaže centralizovanu koordinaciju vozova, korisničko iskustvo i tehnologiju, dok bi nacionalni železnički operateri upravljali rutama pod franšiznim modelom.

Mreža bi bila javno finansirana, a njome bi rukovodile odobrene nacionalne železničke kompanije, dok bi nadzor sprovodila nova Evropska železnička uprava (ERA) – telo u okviru EU koje bi osiguravalo koordinaciju sistema, interoperabilnost i dugoročnu ekspanziju.

Da bi funkcionisao kao evropski sistem, Starlajn bi zahtevao da se radni ugovori, tehnički standardi i bezbednosni propisi usklade.

"To znači da bi mašinovođe, osoblje za održavanje i radnici na stanicama bili obučeni po zajedničkom evropskom okviru, osiguravajući doslednost u radu bez obzira gde se nalaze", dodaje se.

Iako se radi o vrlo ambicioznom predlogu, istraživački centar veruje da može da postane stvarnost do 2040. godine.

(EUpravo zato/Euronews)