Podzemne železnice su često fascinantne, ne samo zbog načina na koji pojednostavljuju i olakšavaju kretanje megagradima, već i zbog svojih istorijskih priča ili neverovatnog izgleda. Jedan od ovih sistema metroa svetske klase takođe je uvršten na Uneskovu listu svetske baštine, a nalazi se u nama susednoj Mađarskoj.
Budimpeštanski metro i njegove prve i najstarije linije M1 osim što je vid javnog prevoza, predstavlja kulturnu ikonu grada i živi muzej, piše Putni kofer.
Budimpeštanska podzemna železnica je druga najstarija podzemna železnica na svetu, posle londonske, ali jedina koja je, u kombinaciji sa nekoliko drugih znamenitosti Budimpešte, uvrštena na listu svetske baštine.U suštini, zaštićena je njena poznata linija M1 (poznata i kao Millennium Foldalatti Vasut), ili Milenijumska podzemna železnica. Ova linija je puštena u upotrebu davne 1896. godine, posle dve godine rada, a šest godina posle londonske, a vozio se i kralj Franc Jozef I – i bio je veoma zadovoljan, pišu.
Što se tiče budimpeštanskog metroa uopšte, pedesetih godina prošlog veka, prilikom njegove rekonstrukcije, on je bio projektovan da, pored javnog prevoza, obavlja još jednu funkciju – nuklearnog skloništa. Ima ukupno četiri reda. M1 je, dakle, najstariji. Radovi na M2 počeli su 1950-ih, planiranje za M3 je počelo 1963. godine, dok je izgradnja M4 počela 2006. godine.
Najviše putnika, oko pola miliona dnevno, saobraća na liniji M3 (plava), koja je ujedno i najduža sa 17 kilometara i 20 stanica. Drugi po dužini je M2 (crveni) sa oko deset kilometara i 11 stanica, a dnevno se njime vozi oko 330 hiljada ljudi. M4 (zelenu) liniju, koja se proteže na 7,4 kilometra i ima 10 stanica, dnevno koristi oko 160 hiljada ljudi, a oko 90 hiljada njih saobraća na M1 (žutoj) liniji. Ujedno je i najkraći, dužine 4,5 kilometara. Međutim, u njih je stisnuto čak 11 stanica.
Najstarija linija u kontinentalnoj Evropi
Linija M1, koja povezuje Meksikoi ut – Vorosmarti ter, smatra se najstarijom linijom metroa u kontinentalnoj Evropi, a uvrštena je na listu svetske baštine 2002. godine. Budimpeštanski metro, tačnije ova linija, izgrađen je za Milenijumsku izložbu i ceremoniju obeležavanja 1000 godina postojanja Mađarske, u vreme kada je Budimpešta doživljavala brzi rast. Njegov cilj je bio da poveže centar grada sa Varošligetom (Gradskim parkom), ispod Andrašijeve avenije, gde su se odvijali brojni događaji.
Dolazak na stanice metroa čini se kao putovanje kroz vreme. Naime, uz nju još žive mnogi njeni antički elementi – detalji od drveta, gvožđa i keramičkih pločica, a jedna od najpoznatijih, zbog očuvanja prvobitnog arhitektonskog rešenja, je stanica Vorosmarti ter.
M1 linija je takođe odlična opcija za one koji žele da vide grad. Naime, tik uz njega su neke od ključnih tačaka Budimpešte – Državna opera, Oktogon, Trg heroja i Kupatilo Sečenji.
I pored svog istorijskog značaja i činjenice da je pod zaštitom, linija M1 je veoma funkcionalan vid javnog prevoza u gradu. Njom vozovi saobraćaju neprekidno, u razmacima od dva do pet minuta a za prelazak cele pruge od kraja do kraja potrebno je 10 do 15 minuta. Nažalost, ova linija nije u potpunosti prilagođena osobama sa invaliditetom.
(EUpravo zato/Putni kofer)
