Žene čine gotovo polovinu zaposlenih u EU! A kakav im je položaj u kompanijama?

Prema podacima iz Ankete o radnoj snazi Evropske unije, broj žena na rukovodećim pozicijama u EU porastao je sa 3,1 milion u 2014. na 3,7 miliona u 2023. godini.

Od 2014. godine, broj žena u menadžmentu u EU porastao je za 3,1 procentni poen, a u 20 zemalja zabeležen je rast. Najveće povećanje učešća žena na rukovodećim pozicijama ostvareno je na Kipru (+10,5 pp), Malti (+8,3 pp) i u Švedskoj (+6,5 pp). S druge strane, Mađarska i Slovenija su zabeležile najveći pad (-2,6 pp), dok je udeo žena na menadžerskim pozicijama smanjen i u Litvaniji (-1,7 pp).

EU ima mehanizam kojim reguliše pitanje zastupljenosti žena u upravnim odborima

Inače, na nivou Evropske unije postoji Direktiva o rodnoj ravnoteži u upravnim odborima, što predstavlja korak ka većem učešću žena u korporativnom odlučivanju. Ona je stupila na kraju 2024. godine (dakle, nakon ovih podataka Eurostata). Njen cilj je postizanje ravnomernije zastupljenosti polova u odborima kompanija koje su kotirane na berzama u svim državama članicama EU.

Konkretno, velike kompanije koje kotiraju svoje akcije na berzi moraju obezbediti da najmanje 40 odsto članova njihovih nadzornih odbora ili 33 odsto svih članova upravnih odbora pripada manje zastupljenom polu. Rok za usklađivanje nacionalnih zakonodavstava sa ovom direktivom bio je 28. decembar 2024, dok kompanije moraju dostići zadate ciljeve do 30. juna 2026.

Prosečan udeo žena u upravnim odborima kompanija u EU trenutno iznosi 34 odsto. Iako se od 2010. godine situacija poboljšala u većini država članica, napredak je neravnomeran. Na primer, u 2024. godini žene su činile 39,6 odsto članova odbora u državama koje imaju zakonom propisane rodne kvote, dok su u zemljama sa "mekim merama" činile 33,8 odsto, a u onima koje nisu preduzele nikakve mere svega 17 odsto.

Transparentni kriterijumi i konkretne mere za ravnopravnost

Države članice EU bile su obavezne da Direktivu prenesu u svoje nacionalno zakonodavstvo, pri čemu su ključni zahtevi:

• Uvođenje jasnih i obavezujućih pravila za izbor članova upravnih odbora, sa transparentnim i rodno neutralnim kriterijumima.
• Prednost pri izboru kandidata iz manje zastupljenog pola u slučaju kada su kandidati iste kvalifikacije.
• Mogućnost neizabranih kandidata da zatraže uvid u kvalifikacione kriterijume.
• Obaveza kompanija da se pojedinačno obavežu na povećanje zastupljenosti žena među izvršnim direktorima.
• Izveštavanje o sastavu odbora, preprekama u postizanju ciljeva Direktive i preduzetim koracima za njihovo prevazilaženje.
• Uvođenje efikasnih i odvraćajućih kazni za kompanije koje ne ispune obaveze transparentnog izbora i izveštavanja – kazne mogu uključivati novčane sankcije ili poništavanje sporne odluke o imenovanju.
• Osim toga, države članice su u obavezi da objave listu kompanija koje su dostigle ciljeve rodne ravnoteže i da imenuju jedno ili više tela koja će analizirati, pratiti i podržavati rodnu ravnotežu u upravnim odborima.

Evropska komisija će pratiti kako su države članice prenele Direktivu u svoje zakonodavstvo i da li su to učinile u skladu sa njenim odredbama. Ukoliko neka zemlja ne prijavi transpoziciju ili je ne sprovede na odgovarajući način, Komisija može pokrenuti postupak za kršenje prava EU. Tokom celog procesa transponovanja Direktive, Komisija je pružala podršku državama članicama kroz radionice i bilateralne konsultacije.

Podsetimo, Evropska komisija je prvi put predložila ovu Direktivu još 2012. godine, ali su pregovori trajali deset godina pre nego što su Evropski parlament i Savet postigli politički dogovor u junu 2022. 

Kako bi nastavila rad na postizanju rodne ravnopravnosti, Evropska komisija će naredne godine usvojiti Mapu puta za prava žena, kojom će dodatno osnažiti žene na tržištu rada i na liderskim pozicijama, u okviru šire Strategije za rodnu ravnopravnost 2020–2025.

(EUpravo zato)