Žensko liderstvo je i dalje izazovno pitanje u mnogim društvima, uprkos napretku u oblasti ravnopravnosti polova. Iako žene čine gotovo polovinu radne snage i imaju jednake kvalifikacije kao njihove muške kolege, često se suočavaju s preprekama na putu do vodećih pozicija.
Ovaj fenomen se najčešće ne može objasniti objektivnim merilima sposobnosti, već često predrasudama i rodnim stereotipima koji duboko oblikuju društvenu dinamiku.
Upravo je ovo bila tema konferencije panel diskusije pod nazivom "Budućnost ženskog liderstva: Raznolikost, otpornost i vizija", čiji je domaćin bila WMG fondacija.
Događaj, koji je organizovan u saradnji sa Komorom italijansko-srpskih privrednika i inicijativom Women on Boards Adria (WOBA), okupio je predstavnike poslovnog sveta, stručnjake i lidere kada je reč o rodnoj ravnopravnosti u poslovnom sektoru.
U uvodnom obraćanju generalna sekretarka Komore italijansko-srpskih privrednika Biljana Sirovica predstavila rad ove organizacije i istakla kako Komora italijansko-srpskih privrednika uspešno povezuje italijanske i srpske kompanije i štiti njihove interese.
"Možemo reći da već 23 godine radimo na tome. Naše sedište je u Beogradu, a aktivni smo širom Srbije. Imamo oko 150 članova i podržavamo poslovne aktivnosti naših članova, odgovarajući na brojne zahteve italijanskih i srpskih kompanija. Pripadamo globalnoj mreži od ukupno 86 italijanskih privrednih komora u inostranstvu. Prisutni smo u 63 zemlje, a na srpskom tržištu predstavljamo početnu tačku za sve srpske i italijanske privrednike zainteresovane za saradnju i poslovanje, ne samo u Srbiji, već i šire", rekla je Sirovica.
Prema njenim rečima, organizacijom panel diskusije "Budućnost ženskog liderstva: Raznolikost, otpornost i vizija", Komora italijansko-srpskih privrednika želi da doprinese promenama i unapređenju poslovnog ambijenta u Srbiji.
"Unapređenje i promocija pozitivnih inicijativa često se ostvaruju kroz zajedničke događaje, kao što je ovaj danas, gde podržavamo asocijaciju Women on Boards Adria. To je odličan primer kako radimo i šta danas predstavljamo u Srbiji. Naša saradnja sa ovom asocijacijom će se nastaviti u cilju pružanja konkretnih koristi našim članicama", zaključiča je Sirovica.
Direktorka WMG fondacije Irena Petrović u svom uvodnom govoru istakla kako je ova WMG fondacija posvećena promociji i podsticanju aktivnosti za postizanje održivosti društva Srbije i Zapadnog Balkana u skladu sa standardima Evropske unije. To između ostalog, naglasila je, podrazumeva izgradnju društva u kojem žene imaju jednake mogućnosti da donose odluke, utiču na promene i oblikuju budućnost.
"Da bismo u tome uspeli, neophodno je da kao društvo menjamo poslovnu i korporativnu kulturu u pravcu veće rodne ravnopravnosti i stvaranja inkluzivnog radnog okruženja, što je dugotrajan i složen proces. Danas smo ovde da razgovaramo o izazovima, ali pre svega o prilikama koje nam donose inkluzivnost i raznovrsnost u poslovnoj zajednici. Ovde smo da podelimo priče, inspirišemo jedni druge i ojačamo mrežu podrške koja će pomoći ženama da hrabro zauzmu svoje mesto u svim segmentima društva", naglasila je Petrović.
Inicijativa Women on Boards Adria - Podrška ženskom liderstvu
Nakon uvodnih obraćanja, izvršna direktorka Sustineri Partners i predsednica inicijative Women on Boards Adria (WOBA) Biljana Braithwaite detaljno je predstavila misiju i viziju inicijative WOBA, kao i implementaciju Evropske direktive o ženama u upravnim odborima.
Kako je istakla, WOBA je aktivna od oktobra 2023. godine i ima veoma jasnu misiju.
"Naša misija je da promovišemo ravnopravnije učešće žena, ne samo u upravnim i nadzornim odborima, nego i na rukovodećim funkcijama u kompanijama", istakla je Braithwaite i osvrnula se na Evropsku direktivu o ženama u upravnim odborima koja definiše broj žena koji svaki odbor treba da ima a koje bi mi trebalo da se pridržavamo kao zemlja koja je deo evropskog kontinenta i ima pretenzije da se pridruži Evropskoj uniji. Međutim, postoje kontroverze oko Sistema kvota, o čemu su panelisti govorili i u nastavku.
"Kvote su neophodne kao tranzicioni mehanizam, jer se promena ne dešava spontano. Mi trenutno govorimo o Italiji – zemlji koja ima neke tradicionalne karakteristike južne Evrope, ali i vrlo visoku zastupljenost žena na rukovodećim funkcijama. Zašto? Zato što je italijanska država uvela kvote, pre nego što je Evropska unija to zahtevala. Dakle, hajde da demistifikujemo te kvote – ne želimo ih u narednih 300 godina, ali bez njih se promena sada neće desiti", istakla je.
Druga stvar o kojoj trebada govoriti jeste šta je pozadina tih kvota.
"Te kvote nisu tu same sebi radi. One postoje jer su i Evropska unija i mnoge druge institucije zaključile da su kompanije koje imaju inkluzivnije rukovodstvo – a to podrazumeva i rodnu ravnopravnost – profitabilnije na srednji i dugi rok, bolje sagledavaju rizike, bolje prepoznaju mogućnosti, naročito bolje posluju u kriznim vremenima. Ja ne znam da li je bilo kriznijih vremena u skorijoj prošlosti nego što su ova u koja ulazimo. Takođe, te kompanije su inovativnije i uspešnije privlače nove kadrove, a to je opet nešto što svi koji rade u HR-u znaju da je veliki izazov – privući talentovane mlade ljude i, što je još važnije, zadržati ih. Dakle, mi ovde ne govorimo o agendi koja je u sukobu sa profitom. Mi govorimo o agendi koja apsolutno ide ruku pod ruku sa ekonomskim razvojem i profitom. Rekla bih da ovo nije samo rodno pitanje, nego pitanje celog društva. To da li će naš BDP rasti ili neće u narednih pet ili deset godina biće korisno i za buduće devojčice i za dečake", objašnjava.
Treća, vrlo važna stvar je, prema Biljaninim rečima, osnaživanje žena.
"WOBA u nekim zemljama ima puno članica, recimo 15 kompanija nam se pridružilo u Severnoj Makedoniji, i stalno te žene traže kurseve. Ili pitaju za knjige – da li može još neka knjiga da se pročita? Kada završimo jedan kurs, pitaju da li postoji još neki".
WOBA, međutim, kao neprofitna organizacija, radi na tome da uspostavi ekosisteme na nacionalnom i regionalnom nivou koje će omogućiti da se sve ovo ostvari.
"Možemo mi koliko god želimo da imamo iste prilike kao muškarci. Ali ako, kada su mlade, žene nemaju pristup kvalitetnoj nezi za svoju decu, ili ako u nekim drugim kritičnim godinama nemaju pristup nezi za roditelje, mi žene ćemo posustajati na svakom koraku. Ako taj širi ekosistem ne postoji – to je nešto što WOBA ne može da radi sama. Ali WOBA apsolutno treba da sarađuje sa svima koji na tome rade – od poverenice do Svetske banke i dalje. I to je neki drugi dijalog koji vodimo", zaključila je.
Panel diskusija "Otporne, hrabre i vizionarske"
Treći deo događaja bila je panel diskusija "Otporne, hrabre i vizionarske: Budućnost ženskog liderstva", čiji su panelisti bili Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Tatjana Rakočević, članica Izvršnog odbora kompanije DDOR Novi Sad, Marko Kambić, country manager FERCAM, i Ivana Kantar, direktorka Odeljenja ljudskih resursa i organizacije Addico banke.
Diskusiju je moderirala Nevena Dičić Kostić, direktorka programa Women on Boards Adria.
Panelisti su se fokusirali na ključne teme u vezi sa osnaživanjem žena, preprekama koje se javljaju u tom procesu i važnosti društvene podrške za postizanje ravnopravnosti.
Razgovor je otvorila poverenica Brankica Janković koja se takođe osvrnula na sistem kvota.
"Kada govorimo o institucionalnim i regulatornim mehanizmima, nisam videla bolji model od kvota. One su vremenom postale predmet različitih kontroverzi i u nekim delovima su društva čak i ozloglašene. Često čujemo pitanje: „Zašto su nam potrebne kvote? Treba da biramo najbolje, bez obzira na pol". Međutim, iskustvo pokazuje da bez kvota, žene teško dolaze do mesta odlučivanja", istakla je Janković.
Zato snažno podržava kvote, ali i njihovu nadogradnju.
"Nije dovoljno samo obezbediti kvantitativnu zastupljenost žena – potrebno je osigurati da se njihov glas zaista čuje. Pravila igre, čak i kada nisu eksplicitna, često su postavljena na način koji ženama otežava punu participaciju", naglasila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
Jedini muškarac među panelistima Marko Kambić, country manager FERCAM, govorio je o tome kakvo je stanje u njihovoj kompaniji koja je usko specijalizovana za transport i logistiku.
"Zanimljivo je što, kada pomislimo na transport i logistiku, prva asocijacija je da je to isključivo „muška" profesija. Međutim, to nije tako. U Italiji, na primer, imali smo podatak da je 42% žena zastupljeno u kompaniji, dok je kod nas u Beogradu taj procenat negde oko 55%. Sada, kada pričamo o strukturi zaposlenih, zanimljivo je da imamo otprilike podjednak broj muškaraca i žena u sektoru transporta i logistike. Na prvi pogled to ne deluje uobičajeno, ali naravno, ovde govorimo o radu u kancelariji i organizaciji transporta. Dakle, mi nismo striktno planirali da postignemo takav balans, niti smo se vodili kvotama ili nekim unapred određenim ključem. Jednostavno, nismo postavljali ograničenja, već smo omogućili jednake šanse svima, bez bilo kakve diskriminacije", kaže Marko.
Cilj je bio da, kako navodi, najbolje osobe dođu na najbolja mesta – bez obzira na to da li su muškarci ili žene.
"I eto, prirodnim tokom stvari, u kompaniji već osam godina imamo približno jednak broj zaposlenih muškaraca i žena. Štaviše, i na rukovodećim pozicijama imamo značajan udeo žena – i među mladim zaposlenima, i u srednjem menadžmentu, ali i u najvišem rukovodstvu. U našem izvršnom odboru od pet članova, dve su žene".
Tatjana Rakočević, članica Izvršnog odbora kompanije DDOR Novi Sad, istakla je na samom početku da ova kompanija ima četiri člana izvršnog odbora i da je pre godinu dana postigla punu rodnu ravnopravnost imenovanjem još jedne koleginice, pored mene, u ovaj odbor.
"Ako govorimo o široj upravljačkoj strukturi kompanije – dakle, direktorima i direktorima sektora, kojih je oko 20 – situacija je sledeća: 48% su žene, a 52% muškarci, što je gotovo idealan odnos. Ovakva struktura postoji već duži niz godina, a dodatno je poboljšavamo na osnovu preciznih HR analiza, koje nam omogućavaju da sagledamo stanje u različitim organizacionim delovima kompanije i da pravimo neophodna prilagođavanja".
Ona je, međutim, adresirala i jedan od ključnih problema u mnogim kompanijama a koji se tiče ove teme – a to je nepostojanje jasnih politika i strategija za postizanje ravnopravnosti.
"Postoje predrasude da žene možda nisu dovoljno snažni lideri, da teže donose ključne odluke ili da nisu dovoljno efikasne u kriznim situacijama. Takođe, prepreke mogu biti i ograničen pristup edukaciji i profesionalnom usavršavanju, što otežava dolazak žena na visoke pozicije. Često postoji i očekivanje da će žene imati veću odgovornost u privatnom životu, što se ponekad tumači kao manja posvećenost poslu", objašnjava Rakočević.
Deo šire strategije
Ivana Kantar, direktorka Odeljenja ljudskih resursa i organizacije Addico banke, objasnila je kako stoje stvari u bankarskoj industriji.
"Mi često imamo pojave da neke teme u određenim periodima postanu izuzetno aktuelne, ali onda brzo padnu u drugi plan kada se pojavi novi trend. Tako je pre nekoliko godina rodna ravnopravnost bila u fokusu, ali sada se o tome govori u širem kontekstu kroz ESG (Ekološki, Socijalni i Korporativni standardi). Ovo je, zapravo, dobar pomak jer nam omogućava da položaj žena u kompanijama ne posmatramo izolovano, već kao deo šire strategije za stvaranje jednakih prilika za sve", istakla je.
Kao što je svima poznato, kroz istoriju, žene su bile isključene iz mnogih ključnih oblasti moći i odlučivanja, a često su bile podcenjivane zbog svog pola, što je oblikovalo njihov put ka liderstvu. Iako su danas prisutne u menadžerskim i političkim krugovima, postizanje najviših pozicija za žene ostaje izuzetno teško. Ovaj proces je podržan i društvenim normama koje favorizuju muške vođe i marginalizuju žene kao autoritete. Takvi obrasci se ne odnose samo na individualnu diskriminaciju, već na dublje društvene strukture koje ne pružaju jednake šanse ženama da pokažu svoje sposobnosti i preuzmu odgovornost u ključnim ulogama. Zato su ovakve aktivacije poput ovakvih panel diskusija i rad na razvijanju predrasuda način da se to prevaziđe.
(EUpravo zato)
