Žensko preduzetništvo u Srbiji poslednjih godina beleži stalni rast. Sve više žena odlučuje da preuzme inicijativu i pokrene sopstveni posao, od malih porodičnih firmi do ambicioznijih preduzeća koja beleže ozbiljan rast. Najzastupljenije su u oblastima usluga, turizma i trgovine, ali sve češće ulaze i u dinamične sektore poput IT-ja, digitalnog marketinga i inovativnih industrija.
Ipak, put im nimalo nije lak. Nedovoljna dostupnost finansijskih sredstava i otežan pristup kreditima i dalje su prepreke koje mnoge preduzetnice sputavaju. Uz to, neretko se suočavaju sa izazovom kako da pomire poslovne ambicije sa porodičnim obavezama i očekivanjima tradicionalnih društvenih uloga.
Posebno su ovi izazovi izraženi u manjim sredinama u Srbiji, gde su tržište, ali i resursi ograničeni. Heroine su, međutim, one žene kojima ovi izazovi ne predstavljaju prepreku da ostvare svoje snove. Naprotiv, mnogima predstavljaju prednost.
Jedna od njih je i Jelena Donić, vlasnica kompanije Onix tekstil iz Žabara kod Velike Plane, 55-godišnja majka troje dece.
"Velika Plana je mala sredina, ali je odlično pozicionirana, na samom autoputu. Kroz nju leti prođe veliki broj ljudi, a imamo i dosta kulturno-istorijskih spomenika. Iako se vodi kao nerazvijena opština, kupovna moć je solidna. Blizina Beograda nam je takođe prednost, sat vremena smo od prestonice. S druge strane, manja sredina ima svoje prednosti, lakše je naći radnike i lakše je doći do nas. Ali najveći poslovi se svakako ugovaraju u Beogradu", počinje priču naša sagovornica.
Firma se bavi kućnim tekstilom, posteljinama, peškirima, stolnjacima, zavesama, kompletan kućni program. Posluju od 2018. godine.
"Još 1991. godine sam sa suprugom otvorila privatnu firmu, radili smo uspešno, a onda sam želela da pokrenem nešto samostalno, deo posla koji je zanimljiviji ženama, a to je proizvodnja kućnog tekstila. Tako je 2018. nastao Onix tekstil i od tada uspešno poslujemo, radimo i izvoz i pokrili smo domaće tržište", ističe Donić.
S obzirom na to da u bliskoj sredini ima primer muškog preduzetništva, vrlo je jasna šta misli po pitanju ženskog.
"Daleko je teže biti žena preduzetnica, posebno kada imate troje dece. Porodica je uvek na prvom mestu, posao na drugom. Teže je donositi odluke, jer balansirate između poslovnih i porodičnih obaveza. Uvek sve dobro odvagam, ostavim da prenoći i tek ujutru donesem konačnu odluku".
Ono što posebno ističe da joj sve ove okolnosti nikad nisu donele bilo kakve olakšice.
"Često sam pisala raznim institucijama molbe za ubrzano rešavanje problema, Fondu za razvoj, sudovima, katastru, ali nikada nisam naišla na razumevanje. Nikada niko nije rekao: 'Ova žena zapošljava dvadeset žena, izdržava dvadeset porodica, hajde da pomognemo'. Uvek sam dobijala birokratski odgovor, pravila su takva i morate da čekate", iskrena je Jelena.
To je, međutim, ne sprečava da preduzetništvo kao poziv i dalje podstiče i savetuje.
"Žene su daleko savesnije, odgovornije i pouzdanije. Nikada nisam imala problem s tim da neka žena ne ispoštuje dogovor. Zato bih svim mladim ženama koje razmišljaju da pokrenu biznis poručila: neka ne oklevaju. Što ranije krenu, to će im biti lakše. Problema će uvek biti, ali svi su oni rešivi. I najvažnije, nikada ne treba zaboraviti da ih kod kuće čekaju deca, koja su najveća radost u životu", zaključuje naša sagovornica.
Balans između posla i privatnog života
Činjenica je da se žene preduzetnice suočavaju sa brojnim problemima, od kojih je balans između porodice i posla jedan od najvećih. Ipak, uprkos svim problemima sa kojima se susreću, podaci iz istraživanja "Preduzetništvo žena u Srbiji – 10 godina kasnije" sprovedenog 2022. godine, (deset godina nakon prve studije o ženskom preduzetništvu u Srbiji koja je objavljena 2012. godine, na osnovu istraživanja koje je pokrenulo tadašnje Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije, uz podršku UN Women, a sprovela je nezavisna organizacija SeConS), pokazali su da su preduzetnice i pored svih izazova i poteškoća pokazale značajnu otpornost.
Navedeno istraživanje ukazuje da se promene u odnosu na preduzetnice pre deset godina mogu videti i u raspodeli obaveza i zadataka u domaćinstvu, jer današnje preduzetnice obavljaju osnovne kućne poslove zajedno sa svojim partnerima mnogo češće nego preduzetnice pre deset godina. Međutim, čak i sa ovom promenom, one nesumnjivo nose najveći deo obaveza u domaćinstvu, što uz vođenje biznisa stvara dodatna opterećenja.
Preduzetnice iz istraživanja iz 2022. godine, u poređenju sa onima iz 2011. godine, pokazuju veći stepen ravnoteže između posla i porodičnog života. Ovo se delimično može objasniti drugačijom porodičnom strukturom, jer je među današnjim preduzetnicama manji udeo onih koje su udate i imaju maloletnu decu.
A ima i onih koje imaju već odraslu decu koju uveliko uključuju u svoj porodični posao. Jasmina Urošević, direktorka je kompanije "DuralineMajur" iz Jagodine koja se bavi proizvodnjom nameštaja. Iako je u ovo u pravom smislu te reči porodična firma, Jasmina se veoma ponosno broji u onu trećinu žena koje su vlasnice malog biznisa u Srbiji.
Prvi koraci u preduzetništvu su joj, ističe, bili izazovni, a podrška okoline nije bila takva da se njome može pohvaliti. Ona, ipak, nije odustajala.
"Nekoliko puta su mi rekli da od preduzetničkog posla nećemo moći da živimo. Ali znala sam da kada verujete u ono što radite, svaki izazov može da postane prilika", ističe za naš portal.
Kompanija "DuralineMajur" nastala je 1996. godine u Jagodini, kao mala proizvodnja unikatnog nameštaja. Danas se bavi opremanjem rezidencijalnih i komercijalnih prostora prema arhitektonskim projektima kao i proizvodnjom visokokvalitetnog komadnog nameštaja čijem se dizajnu i izradi posvećuje posebna pažnja. U Jagodini imaju veliku proizvodnju, a iako velika, ona nikada nije postala serijska, jer je fokus na potpuno personalizovanom nameštaju, koji se izrađuje po želji kupca.
U posao su uključeni svi, kako Jasminin suprug, tako i njeno troje dece. Zapravo, posao je i započeo njen suprug Srđan, ali je Jasmina ubrzo shvatila da ona želi da u ovoj firmi takođe bude pokretač promena, a ne samo podrška i na taj način doprinela je rastu pozitivne statistike o ženama preduzetnicama.
Ćerka Katarina se bavi projektovanjem i dizajnom enterijera u kompaniji, sin Filip je inženjer prerade drveta i uključen je u izradu tehničkih crteža i kompletnu proizvodnju dok najmlađi sin Janko studira na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, pomaže porodici kada je kod kuće, ali se zapravo sprema za budućeg ekonomistu u firmi, otkriva naša sagovornica.
Koliko preduzetnica radi u Srbiji?
Pored Jasmine, u Srbiji živi i radi još desetina hiljada preduzetnica. U Registru privrednih subjekata na kraju 2023. godine u Srbiji je registrovano 108.575 preduzetnica i one čine 34 odsto ukupnog broja preduzetnika kojih je 323.128, podaci su Agencije za privredne registre (APR).
Žena osnivačica i vlasnica udela u privrednim društvima, prema podacima APR-a na kraju 2023. godine u Srbiji je bilo 40.905, a to je 27,3 odsto od ukupno 150.011 lica koja su registrovana kao osnivači i vlasnici udela.
Podaci APR pokazuju i da je na čelu privrednih društava registrovano 2.597 žena koje obavljaju direktorsku funkciju i one čine 25,3 odsto ukupnog broja direktora (10.253), dok je 29.649 žena registrovano na funkciji zakonskog zastupnika što je 27 odsto od ukupno 109.790 registrovanih zastupnika.
U grupu preduzetnica, i to onih iz malih sredina, spada i Jelena Jovanović iz Trbunja kod Blaca. Ona i njena porodica već godina gaje voće, a nedavno su počeli da se bave preradom i proizvodnjom slatke i slane zimnice.
"Moja ideja je bila da želim i hoću da budem sam svoj gazda tj žena preduzetnik. Bavim se preradom voća i povrća, to su slatka, džemovi, pekmezi, sokovi, ajvari, ljutenice.... sama organizujem svoje redno vreme i baš volim ono sto radim", ističe naša sagovornica i dodaje da ovaj posao, kao i svaki drugi, zahteva odgovornost i rad.
To što je u maloj sredini, za Jelenu predstavlja prednost.
"U maloj sredini žena preduzetnik ima vise posvećenosti, tj skoro svi čuju za vas, i to je prednost, jer više ide prodaja naših proizvoda".
Prema njenim rečima, svaka žena je sposobna da bude ravnopravna u društvu, poslu, čak su žene i hrabrije.
"Savet za sve žene da treba da se uključe u neki vid preduzetništva. Da put nije lak ali ispuniće svoje ciljeve sa radom i voljom. I biće ispunjene".
Neki od razloga zbog kojih se žene sve više odlučuju na preduzetništvo, piše PKS u svojoj analizi o ženskom preduzetništvu, jesu fleksibilnost, potreba za bržim napredovanjem, a pre svega željom da prate svoju pasiju. Bez obzira na ekspanziju ženske populacije u poslovnom svetu, žene i dalje tradicionalno preuzimaju brigu o porodici i domaćinstvu. Samim tim, preko 70 odsto žena ističe da je fleksibilnost i dodatna autonomija koju im privatni posao dozvoljava mnogo značajniji u poređenju sa količinom novca koje bi alternativno zarađivale kod drugog poslodavca.
A koliko su žene u Evropi spremne da pokrenu biznis?
Žensko preduzetništvo u Evropi beleži snažan zamah, a nove analize pokazuju da žene u Portugalu, Poljskoj i Grčkoj imaju najviše želje da započnu sopstveni biznis u okviru Evropske unije. Međutim, izvan EU, apsolutni rekorder je Ukrajina, zemlja u kojoj čak dve trećine žena, uprkos ratu i teškim okolnostima, planira da otvori sopstvenu firmu.
Prema istraživanju koje je naručio Mastercard, čak 66 odsto Ukrajinki želi da započne sopstveni posao, dok je među generacijom Z taj procenat još viši – 83 odsto. Žene u Ukrajini najčešće se odlučuju za biznis u oblasti onlajn prodaje (22 odsto), obrazovanja i podučavanja (17 odsto), poljoprivrede (15 odsto) i sektora hrane i pića (15 odsto).
Na nivou Evropske unije, žene u Portugalu prednjače – 62 odsto njih razmišlja o pokretanju sopstvenog posla, a 56 odsto već ima konkretne planove. Slede Poljska (47 odsto zainteresovanih, 36 odsto sa konkretnim planom) i Grčka (46 odsto zainteresovanih, od čega isto toliko spremnih da započnu biznis).
Podaci pokazuju da žene u Evropi, kao i u Srbiji, najviše privlači finansijska nezavisnost, fleksibilnost u usklađivanju poslovnog i privatnog života, kao i želja da "urade nešto dobro za svet". Posebno je izražena kod generacije Z, gde 19 odsto ispitanica kao motiv navodi upravo društveno korisni uticaj, dok su među najpoželjnijim sektorima obrazovanje, briga o deci, ali i kozmetika – koja je ubedljivo najpopularnija među najmlađom generacijom (26 odsto naspram 10 odsto proseka evropskih žena).
Najveće prepreke – novac, iskustvo i samopouzdanje
Iako raste interesovanje, prepreke i dalje postoje. Najčešće navedeni razlozi zbog kojih žene ne pokreću biznis su strah od neuspeha (31 odsto), nedostatak finansijskih sredstava (29 odsto) i iskustva (28 odsto). Mnoge žene navode i manjak samopouzdanja, kao i teškoće u usklađivanju poslovnih ambicija sa brigom o deci i starijim članovima porodice.
Iz Mastercarda i Amazon Web Servicesa poručuju da upravo nove tehnologije mogu biti ključ za prevazilaženje prepreka. Digitalni alati, veštačka inteligencija i onlajn platforme olakšavaju ulazak u preduzetništvo, omogućavaju veću produktivnost i širenje poslovanja.
"Žene imaju ogroman potencijal da koriste digitalne tehnologije za razvoj malih biznisa, od efikasnijeg rada do lakšeg pristupa tržištima", ističe Pajal Dalal, izvršna potpredsednica globalnih programa u Mastercardu.
Tanuja Randeri, potpredsednica Amazon Web Servicesa i osnivačica mreže PowerWomen, naglašava da žene u Evropi mogu postati "sledeći jednorog" – globalno uspešne kompanije vredne milijarde – ali da im je potrebna bolja podrška kroz mreže, mentore i investicione fondove.
"Tri saveta koje bih dala ženama su: imajte plan, pronađite sponzore jer žene često imaju previše mentora, a premalo sponzora, i igrajte da pobedite, a ne da se uklopite – rizikujte, menjajte industrije i zemlje, ali uvek ostanite verne sebi", poručila je Randeri.
Hrabre žene Srbije i Evrope
Iskustva evropskih i domaćih preduzetnica potvrđuju ono što istraživanja pokazuju: žensko preduzetništvo jeste u porastu, ali i dalje nedovoljno iskorišćeno.
Pozitivna vest je da, uprkos brojnim izazovima, žene sve hrabrije ulaze u preduzetničke vode i svojim idejama, radom i istrajnošću pokazuju da upravo njihov potencijal može biti pokretač privrednog rasta i novih radnih mesta, ne samo za žene, već za čitave zajednice.
(EUpravo zato/Jelena Aleksić)
