Do juna 2023. godine nije bilo iskorišteno 16,5 miliona evra (1,93 milijarde dinara) ukupnih sredstava IPARD fonda.
Sada sledi novi krug IPARD programa, pa se treba na vreme dobro pripremiti i bolje iskoristiti sredstva iz EU jer će srpskim poljoprivrednicima na raspolaganju biti 6.294.000.000 dinara u 2024.godini.
Može se slobodno reći da je zbog tranzicionog perioda u poljoprivredi koji dugo traje, entuzijazam i energija srpskog seljaka opala, pa se i sredstva iz IPARD programa namenjena poljoprivredi i ruralnom razvoju još uvek se ne koriste.
Motiv za nove korake na putu ka EU mogu biti iskustva Poljske, zemlje u kojoj su poljoprivredni proizvodjači bili najveći znak pitanja na referendumu za ulazak u EU, a sada su najveći zagovornici procesa integracija.
U slučaju Poljske počeci na planu evropskih integracija su bili teški, a reforme "brutalne i šokatne za obične ljude".
Poljska je odličan primer zemlje, u centralnoj i istočnoj Evropi, koja je na pravi način ušla u proces integracija.
Oni su preduzeli teške reforme i opredelili se za jačanje kapaciteta za korišćenje evropskih pretpristupnih fondova.
Korišćenje tih sredstava je veoma važno, ne samo zbog unapređenja različitih segmenata društva, već i zbog pripreme za korišćenje evropskih fondova i znatno većih sredstava nakon ulaska u punopravno članstvo.
Šta možemo da naučimo od Poljske o IPARD-u?
Poljska je poznata po dobroj iskorišćenosti pretpristupnih fondova za razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj, zbog čega joj je Evropska komisija dodelila i dodatna sredstva.
Svojevremena iskorišćenost tih sredstava u Poljskoj je bila "107%", a Evropska komisija, joj je zbog efikasnog korišćenja dodelila je dodatnih 140 miliona evra.
Iskustva Poljske upućuju na značaj dobre pripreme za korišćenje pretpristupnih fondova EU, jer Briselu su važne procedure, a loše pripremljeni zahtevi biće odbačeni i sredstva se moraju vratiti ako nije dobro uradjen obračun dotacije.
Na početku je novac u Poljskoj deljen regionima koji su predlagali projekte, o kojima je zatim odlučivala centralna vlast, ali je na taj način delom odlučivanje prebačeno i na niže nivoe.
Iznosi su bili zanemarljivi, ali su svakako time stekli neprocenjivo iskustvo.
Poljski poljoprivrednici, bez obzira na to koliko su obrazovani, javljali su se specijalizovanim agencijama za pomoć prilikom popunjavanja zahteva za dobijanje sredstava.
Njihov uspeh je bio posledica odlučnosti i energije običnih ljudi koji su shvatili da će ispunjavanjem teških proceduralnih uslova ,,novac pasti s neba".
Poljska je, takođe, imala stručnjake u administraciji koji su poznavali komplikovane procedure apliciranja za sredstva EU.
IPARD iskustva koja možemo kopirati
Za Srbiju je važno da ima predvidivu poljoprivrednu politiku, da poljoprivrednici znaju kakva će biti i da baziraju investicione odluke na tome, a proces prilagodjavanja je težak, benefiti se ne mogu osetiti ni odmah po ulasku u EU.
Poljska je ušla u EU 2004. godine i prema zvaničnim statistikama BDP je u 2013. bio dva puta veći nego 2003. godine, tj. njena ekonomija je rasla za 49% u desetogodišnjem periodu.
U Poljskoj ističu da bez perspektive članstva u EU ta zemlja ne bi bila u stanju da završi ekonomsku transformaciju iz devedesetih, adok je članstvo u EU bilo pokretač motivacije tokom post-komunističkog perioda.
Upravo taj cilj je odredio i pravac transformacije. Dosta radikalna i bolna ,,šok terapija" dovela je danas Poljsku dotle da nešto što je skupo platila, sada joj se vraća, pa tako u budžetu EU za 2014-20. Poljska je obezbedila 82 milijarde evra ili četvrtinu svih sredstava EU iz kohezionih fondova.
Srpskoj poljoprivredi Poljska nudi dobro iskustvo koje treba iskoristiti.
Perspektiva članstva kao faktor motivacije trebalo bi da podigne entuzijazam i energiju naših poljoprivrednih proizvodjača za nove korake na putu ka EU, jer Brisel ne definiše budućnost srpske poljoprivrede, već kao partner ukazuje na najbolje mogućnosti.
(M.A./EUpravo zato/ agroinfonet.com)
