Gotovo desetak dana pre nego što je to uobičajeno, rane sorte voćaka u Srbiji su procvetale. Voćari i stručnjaci upozoravaju da bi mrazevi koji su najavljeni za naredni period mogli da naprave ozbiljne štete u voćnjacima širom zemlje.
Podsećaju da je prošle godine zbog mraza u aprilu rod bio smanjen za oko 150.000 tona različitog voća, a da je to samo jedna u nizu loših godina u voćarstvu. Zbog toga bi, kažu, država trebalo da podstiče i pomaže nabavku savremenih sistema zaštite voćaka od mraza, prenosi RTS.
U voćnjaku Žarka Damljanovića rane sorte voćaka su procvetale. Međutim, ti cvetovi su ovom domaćinu doneli samo brigu jer se narednih dana najavljuju niske temperature.
"Kajsija je u punom cvatu, tako da ovi mrazevi koji se najavljuju mogu da budu katastrofalni. Postoji mogućnost da bude oštećenje i do 100 odsto. Isto je i kod ostalih voćki, pogotovo kod ranih sorti trešnje koja je osetljiva na mraz. I pupoljci na jabuci su se dosta razvili. U voćnjacima koji su bliži reci, koji su u kotlinama, takođe, postoji mogućnost za ogromna oštećenja", rekao je Žarko Damljanović, voćar iz čačanskog sela Miokovci.
Stručnjaci kažu da je vegetacija u voćkama u čitavoj Srbiji poranila, iako smo ove zime, za razliku od prošle, imali periode sa niskim temperaturama.
"U čitavoj zemlji došlo je do cvetanja kajsije i ranih sorti šljive i trešnje. Višnja je prilično započela proces bubrenja pupoljaka i cvetanje. Ono što je iniciralo kretanje vegetacije jeste mala količina padavina tokom zime. Mrazevi tokom noći i u ranim jutarnjim časovima su dodatno iscrpljivali te male zalihe vlage u zemljištu. Da je bilo vlage, ona bi smanjila preterano zagrevanje zbog temperatura koje smo imali u prethodnom periodu i ne bi tako brzo i eksplozivno došlo do kretanja vegetacije", objasnio je Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo Čačak.
Zbog nepovoljnog vremena izostalo oprašivanje
Još od 2012. godine, od kada prati uticaj klimatskih promena na voćke, voćari u Srbiji se suočavaju sa poznim prolećnim mrazevima, kaže profesor Zoran Keserović. Cvetanje je ove sezone, objašnjava, poranilo desetak dana, ali je, istovremeno, počelo desetak dana kasnije u odnosu na prošlu.
"Ove godine imamo dva problema. Jedan što sada u vreme cvetanja nije bilo leta pčela, nema bumbara, slabo je oprašivanje i to će uticati na smanjenje količine plodova. S druge strane može da se desi da niske temperature oštete voćke, pre svega, kajsiju", navodi prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Jedan od načina da se zaštite voćnjaci od oštećenja jeste da se određene voćne vrste i sorte sade tamo gde im odgovaraju agroekološki uslovi.
"Kod kajsije su, recimo, mnogi proizvođači počeli da sade neke sorte koje su vodeće u Italiji i Španiji, ali te sorte nisu za naše uslove jer imaju kratak period zimskog mirovanja, rano cvetaju i onda veoma često dolazi do smrzavanja", objašnjava on.
U narednom periodu voćari treba da prate savete struke i da pokušaju određenim merama da smanje uticaj mrazeva na voćke. Jedan od najjeftinijih i najstarijih načina jeste zadimljavanje.
Kako to rade razvijene zemlje?
U razvijenijim zemljama voćari koriste daleko savremenije sisteme zaštite.
"Postoje frost basteri kojima se ubacuje topao vazduh u krunu voćke. Tu je i anti-frost sistem orošavanja koji ima malo proizvođača kod nas i koji štiti voćke do minus šest, minus sedam stepeni. U Španiji, Portugaliji, Bugarskoj, Rumuniji koristi se i najnoviji spag sistem. On radi na principu jednog tornja koji je visok 11-12 metara koji na sebi ima elise koje topli vazduh iz gornjih delova ubacuje u donji. Štiti voćke na temperaturama do minus četiri stepena, a ako se stave i grejači može zaštititi i do minus 6. Ovaj sistem još ne postoji u Srbiji", objašnjava.
Za nabavku savremenih sistema zaštite potrebna su značajna sredstva, ali je problem i to što u nekim delovima zemlje za pojedine nema uslova za korišćenje.
"Proizvođači su u poslednjih nekoliko godina, pogotovo voćari, u prilično nezavidnoj situaciji što uslovljava stepen investiranja, tako da veoma mali broj ljudi poseduje te savremene anti-frost sisteme. To je jedan od najefikasnijih sistema za orošavanje koji zahteva izuzetno velike količine vode", objašnjava Aleksandar Leposavić.
(EUpravo zato/RTS)
