Pampas trava, Cortaderia selloana, je cvetnica iz porodice trava Poaceae. Vodi poreklo iz Južne Amerike, tačnije iz regije Pampas po kojoj je i dobila ime. U Evropu je prenesena u 18. veku i od tada je rasprostranjena u velikoj meri jer nema posebne zahteve za uzgoj, a vrlo lako se razmnožava semenom koje se prenosi kišom i vetrom po nekoliko kilometara. Pritom, mnogi ovu biljku žele u svom domu ili poslovnom prostoru, a cena ove biljke po grani ide i do nekolioko stotina dinara dinara.
U zavisnosti od toga kako je obojena, čuvana, da li je sušena ili nije, koje je veličine, košta različito. Na primer, u prodavnici koja je specijalizovana za pampase, mogu se kupiti domaći beli pampasi, ili braon, koji po graničici koštaju od 200 dinara pa naviše. Oni su manje veličine, pa vamzZa jedan lep i bogat buket, treba vam barem nekoliko takvih. Takođe, ako želite veće, moraćete da odvojite i do 700 ili 800 dinara po grančici. Takođe, postoje i obojeni pampasi, plavi, roze, zeleni, koji po buketu od 10 grančica koštaju i po 800 dinara.
Da je ova biljka dobra prilika za biznis, svedoči činjenica da je sada tražena u velikoj meri i za venčanja, krštenja i ostale proslave, kao obavezni deo dekoracije, a svi znamo da dekoracija za svadbu može koštati i do nekoliko stotina evra. Kada zatražite pampas, u odnosu na veštačke biljke (koje su najčešći izbor, jer su najjeftinije), cena ide naviše.
A sada više o tome kako je gajiti ovu biljku.
Sadi se u rano proleće
Krasi mnoga dvorišta i bašte i svojim raskošnim habitusom pleni poglede prolaznika. Ova ukrasna biljka raste od 1,5 do tri metra visine i za kratko vreme postiže svoju konačnu visinu zbog čega se smatra invazivnom vrstom, piše Agroklub.
Nije mnogo zahtevna biljka, ne traži mnogo nege, takođe nema mnogo uslova ni u pogledu ishrane, svetlosti, vlage i tipa zemljišta, ali kao i sve druge biljke više voli osunčane terene i drenirana zemljišta. Sadi se u rano proleće sadnicama, odnosno razmnožava se delom busena ili setvom semena.
Seme se može posejati direktno u zemljište i to je bolje odraditi u jesen ili seme posejati u posudu, kad biljka izraste desetak centimetara onda je presaditi na stalno mesto. S obzirom na to da je biljka velikog habitusa treba joj u dvorištu ostaviti dovoljno prostora, a ako se sadi više u nizu razmak između njih treba da je oko 2 m.
Jednostavna za održavanje
Jednostavna je za održavanje, potrebno je zalivati jednom nedeljno, osim u slučaju ekstremno sušnog perioda kad biljku treba zalivati češće.
Odstranjivanje starog i sasušenog lista i cveta se obavlja u zimu i rano proleće, dok se skraćivanje na visinu od 10 do 20 cm obavlja isključivo u rano proleće. Nakon toga biljku možemo prihraniti peletiranim organskim đubrivom
U zimskom periodu potrebno je biljku zaštiti slojem malča, kako bi se sačuvala od niske temperature i akumulisanja vode, što može usloviti smrzavanje, te trulež i propadanje biljke.
Cveta krajem leta ili u jesen, retko se dešava da biljka ne cveta, a razlozi mogu biti višestruki: nedostatak nekih od hranljivih elemenata, nedostatak ili višak vode, te nedovoljno svetlosti, takođe, može se raditi i o muškim biljkama koji ne cvetaju. Lista dugo od proleća do kasnog leta kad počinje da cveta, a i tad je najviše dekorativna.
Metlica dostiže visinu i do tri metra
Cene sadnica, odnosno busena su različite u zavisnosti od veličine i vrste, mogu se nabaviti u bolje snabdevenim poljo apotekama i agro centrima.
Listovi izrastu do 1 m, dugi su, uski i takođe dekorativni, boje od srebreno zelene do maslinasto zelene. Cvetovi su skupljeni u metlicu, mogu biti sive, roze, bež i bele boje. Primamljive metlice rastu iz sredine busena i dostižu visinu i do 3 m. Biljka je dvodoma što govori da postoje muške i ženske biljke.
Razmnožava se semenom i deljenjem busena, ali kad napuni pet godina starosti, pazeći da se ne ošteti koren koji raste horizontalno. Zimi bi bilo dobro povezati biljku kako bi stari listovi zaštitili mlade od niske temperature, te kako biljka ne bi izgubila formu tokom većih snežnih padavina.
Ima i loše strane
Listovi su oštri i pri radu su potrebne rukavice, kako bismo ruke zaštitili od posekotina. Biljku je potrebno redovno deliti i raščupavati, kako busen trave ne bi bio previše bujan i neurednog oblika. Pampas travu ne napaduju štetočine, ali usled previše vlage može da oboli od gljivičnih oboljenja.
Pored svoje lepote ova ukrasna biljka ima i loše strane, pa čak su je neke države stavile na crnu listu kao što je to učinila Francuska 2023. godine. Pojedine su otišle korak dalje, zabranivši potpuno uzgoj ove raskošne biljke, kao što su to učinili Novi Zeland i Havaji gde kazne dosežu do 150.000 evra i tri godine zatvora.
Razlog tome je agresivno širenje ove invazivne biljke i potpuno istiskivanje autohtonih biljaka, zbog svog jakog, žiličastog korena koji može da zaposedne oko 100 m2 podzemnog prostora, utičući i na biodiverzitet.
Veliki je "kradljivac hraniva" zbog svog bujnog nadzemnog i podzemnog dela, snižava nivo azota u zemljištu i utiče na njegovu strukturu. Teško se iskorenjuje. Kako u jesen obiluje suvom masom postoji rizik od požara. Često je skrovište za neželjene gmizavce i glodare u dvorištu. I na kraju najvažnije, utiče na zdravlje ljudi i životnu sredinu, jer predstavlja ozbiljnu alergenu biljku koja proizvodi mnogo polena koji podstiče kašalj, kijanje i iritiranje očiju i drugih sluznica.
Lepršave metlice jesu primamljive na vetru, ali oprezno i ograničeno sa ovom ukrasnom biljkom.
Ako vas je inspirisalo ovo da razmišljate o gajenju ove biljke, Evropska unija u Srbiji daje novac za podsticnaje poljoprivredne proizvodnje kroz svoj program IPARD.
(EUpravo zato)
