Porodica Pavela Brezine se u malom, vojvođanskom selu Padina već generacijama bavi poljoprivredom, pretežno ratarstvom, a pre nekoliko godina započeli su novu avanturu sadnjom lešnika.
Stalno su tragali za inovativnim rešenjima, zbog čega danas važe za pionire u primeni redukovanog sistema obrade zemlje i setve.
Na domaćinstvu Pavela Brezine, oko 40 odsto parcela je pod kukuruzom, pšenica zauzima površinu od 30 odsto, a ostatak odlazi na uljanu repu, soju i suncokret, prenela je Bolja zemlja.
Kako bi sačuvali kvalitet zemljišta i životne sredine, pre 16 godina su odlučili da, umesto pluga, koriste gruber za obradu zemlje.
Bilo je potrebno da prođu skoro četiri godine kako bi potpuno sproveli konzervacijske principe i izbace plug iz upotrebe.
Uprkos izazovima, rezultati su pokazali da je ovaj potez bio opravdan. Zemlja se više ne prevrće, zadržava vlažnost, a sve se obavlja uz znatno manju potrošnju goriva i drugih resursa.
"Prvi značajan boljitak koji smo videli jeste očuvanje vlage. Takođe, odmah se pokazalo i da je velika ušteda u prohodima i da koristimo manje motočasova po obradi jedinice površine. Samim tim, manje se vremena provede na njivi. Kada imate ovakve rezultate, kompletan proces postaje efikasniji zbog toga što je gaženje zemljišta mnogo umanjeno i imamo energetsku uštedu u smislu prohoda za proizvodnju određene kulture. Pre samog prelaska na regenerativnu proizvodnju, treba sve dobro analizirati i raspitati se jer mi, naravno, nismo prvi koji to radimo. Druge zemlje su mnogo ranije krenule sa ovom praksom. Važno je informisati se šta drugi rade i prema tome napraviti plan", rekao je Pavel.
Svaki komad zemlje se koristi uz detaljno planiranje.
Nakon žetve pšenice i uljane repice, sade se posebne biljke, poznate kao "hvatače", koje oplemenjuju zemljište i povećavaju rod.
(EUpravo zato/Plodna zemlja)
