Na farmi Magdalene i Sepa Dahlera u švajcarskom selu Blindenau krave imaju poseban tretman.
Osim što nesmetano šetaju pašnjacima, a posle odmaraju na dubokoj prostirci, svakodnevno dobijaju zanimljiv dodatak ishrani na farmi Kabierhof - hrane ih, ali i masiraju pivskim kvascem.
Sam naziv farme dolazi od nemačke reči tele (kalb) i pivo (bier). Reč je o stadu od 30-ak ukrštenih goveda, od kojih je majka najčešće smeđa krava (Brown Swiss), koju ovde zovu krava budućnosti.
To je rasa koju odlikuje visok kvaliteta mesa i mleka. Lako se tele zbog široke karlice, što farmerima uveliko olakšava posao, preneo je Agroklub.
Jednostavne su za održavanje i upravljanje, ali i vrlo prilagodljive na vremenske uslove. Rano ulaze u laktaciju, daju mleko izvanrednog kvaliteta, a u proseku žive duže nego ostale rase.
Iz tih razloga je smeđa krava prvi izbor ovih farmera, a ukrštaju je sa nekolicinom drugih rasa: limuzin, angus, vagju, aubrac i šarole, sa ciljem da dobiju meso izuzetnog kvaliteta.
Švajcarac osmislio kružno gazdinstvo
Dahlerovi u okolini svoje farme imaju oko 12 hektara zemljišta, od čega je 45 odsto ekstenzivnih pašnjaka koji su deo prirodnog rezervata. Jedan hektar je namenjen pivarskom žitu, koje proizvode za pivaru "Locher" iz obližnjeg sela.
U pivari nastaju nusproizvodi poput ostatka slada nakon ceđenja, pivskog startera (mešavine vode i piva) i pivskog kvasca koji se nataloži na dnu rezervoara za skladištenje. Vlasniku ove farme je palo na pamet kružno gazdinstvo, pa je iskoristio ostatke od proizvodnje piva i stavi ih u funkciju hranjenja i nege životinja.
Tako su stočar i pivar dogovorili dugogodišnju saradnju.
Porodica Dahler hrani svoje krave tim nusproizvodima iz pivare već 25 godina. Obroci koje pripremaju za svoje krave uključuju seno bogate strukture, mešavinu žitarica, ljuske slada i biljni ugljen, koji pomaže kod probave, a njime se smanjuje i nivo metana, veruje vlasnik farme.
"Naše krave posebno vole pivski kvasac, pojedu ga oko pet kilograma dnevno. Ne brinite, krave se ne napiju od pivskog kvasca, jer mikroorganizmi u buragu razgrade sav alkohol", rekao je Sep Dahler, odgovarajući na pitanje šokiranog posetioca.
Da li krave mogu da se opiju od piva?
Kad su počeli da prodaju meso od krava hranjenih pivskim kvascem nisu naišli na odobravanje potrošača.
"Mnogi su mislili da opijamo krave", ispričao nam je Sep, koji je morao laboratorijskim putem da dokazuje da krave nisu alkoholisane. Naime, krave alkohol uopšte ne osete, jer on zbog njihovog komplikovanog probavnog sistema uopšte "ne udara u glavu".
Štaviše, pivski kvasac se smatra probiotikom i pomaže kod želudačnih tegoba, a sadrži mikroorganizme koji pomažu u održavanju pravilne funkcije probavnog sistema. Dobar je i za kožu i dlaku ovih životinja, pa krave na ovoj farmi masiraju dvaput dnevno, ujutru sa starterom i pivskim kvascem, a uveče uljem od repice.
"Životinje vole kada se na ovaj način brine o njima i manje su podložne stresu", rekao je Dahler i nastavio: "Samo meso vas ne čini srećnima, ali meso srećnih životinja da."
Osim krava ovde drže i niz drugih životinja, jer im je bioraznolikost vrlo važna. Tamo se mogu naći koze, ovce, kokoške i 20-ak svinja u slobodnom uzgoju, ukrštene rase Hempšira i Duroka.
Životinje na farmi drže između 17 i 24 meseca i teške su u proseku oko 600 kilograma. Kada je 2020. godine u Švajcarskoj dozvoljeno klanje na farmama, Dahlerovi su to spremno dočekali. To rade uz pomoć mobilnih klanica poštujući rigorozne uslove.
Na farmi godišnje zakolju 40-ak grla, koje odmah odvoze u regionalnu klanicu na obradu.
"Klanje bez stresa"
"To je klanje bez stresa jer su krave u svom prirodnom okruženju, ne otpuštaju hormone straha, a to doprinosi kvalitetu i boljem ukusu mesa", tvrdi vlasnik ove farme.
Dahlerovi su iznad štale napravili mini-restoran za posetioce njihove farme kojima uz obilazak nude sveže pripremljeno meso, povrće i pivo.
Kilogram mesa proizvedenog na ovoj farmi košta u proseku 60-ak evra, a Dahlerovi ga direktno prodaju restoranima i pojedincima.
Kod njih ne možete kupiti samo biftek ili file, na primer, jer su količine ograničene, pa se u kilogramu paketa za prodaju nalazi mešavina mesa sa različitih pozicija.
"Na našoj farmi iskorištavamo svaki deo životinje - od nosa do repa. Koža sa krava je štavljena i predaje se lokalnim kožarima na dalju obradu, od čega nastaju torbe, cipele, lampe, nakit i sapun koji se takođe mogu kupiti kod nas", ističe Sep i zaključuje: "Zadovoljni smo sa ovim što imamo i možemo lepo da živimo od svog rada."
Sepov i Magdalenin posao nastaviće dvojica njihovih sinova, kao što je i on nasledio farmu od svog oca.
(EUpravo zato/Agroklub)
