Berba grožđa je čitav mesec poranila u Mađarskoj zbog čega stručnjaci upozoravaju da će u budućnosti klima u toj zemlji biti nepogodna za proizvodnju belog vina.
Vinogradari u zapadnom delu ove zemlje, ne tako daleko od nas, već početkom avgusta su započeli berbu belih sorti, a tako nešto ne pamte ni oni iskusniji uzgajivači.
"Ne sećam se da smo ikada brali ovu sortu grožđa ovako rano... uranili smo barem mesec dana,", rekao je vinogradar kod jezera Balaton, Laslo Kerek, koji to pripisuje "ničemu drugom nego klimatskim promenama", preneo je Rojters.
Kakva je budućnost belog vina?
Jul je bio najtopliji mesec u Mađarskoj od početka merenja 1901. godine, otkrila je Nacionalna meteorološka služba. Takođe, mađarski vinogradarski regioni zabeležili su povećanje "sume aktivne temperature" od 25 odsto, koja označava akumulaciju srednje dnevne temperature dok usevi ne dostignu zrelost, objasnio je klimatolog sa Univerziteta Eotvos Lorand, Peter Šabo.
"Naši modeli pokazuju da će suma aktivne temperature nastaviti da raste, a mađarska klima tada više neće biti idealna za belo vino", rekao je Šabo.
Zbog rasta temperatura, Mađarska bi mogla da bude pretopla za proizvodnju belog vina, uključujući i renomirani "tokaj".
Šabo mađarskim proizvođačima, od kojih više od dve trećine proizvodi grožđe za bela vina, savetuje da razmisle o uzgoju sorti za crna vina, koja su prikladnija za topliju klimu.
Prilagođavanje na novu klimu
Ipak, vinari smatraju da će uspeti da se prilagode toplijoj klimi i uz poneku promenu u sledećim decenijama nastaviti da proizvode tradicionalna bela vina.
"Čini se da ćemo biti novi mediteranski region, tako da ova promena možda neće nužno biti nepoželjna za mađarsko vinarstvo, ali moramo se prilagoditi", rekao je Peter Varga, vlasnik vinarije Varga, smeštene uz jezero Balaton, koja godišnje proda 15 miliona flaša vina.
Ovde već rade na strategijama za smanjenje izloženosti grožđa sunčevoj svetlosti i razmatraju sadnju novih loza na istočnim, umesto južnim padinama, kako bi se prilagodili novonastalim uslovima.
Prošle godine je u svetu zabeležena istorijski niska proizvodnja vina, a smatra se da tome kumuju klimatske promene.
Proizvodnja vina u EU je u 2023. godini opala za 10 odsto, što je drugi najniži nivo još od početka veka.
(EUpravo zato/Reuters)
