Površina koja se koristi za organsku poljoprivrednu proizvodnju u Evropskoj uniji nastavlja da raste i 2022. godine dostigla je 16,9 miliona hektara (ha), u odnosu na 15,9 miliona ha u 2021. i 14,7 miliona ha u 2020. godini.
Površina koja se koristi za organsku poljoprivredu bila je ekvivalentna do 10,5 odsto ukupne korišćene poljoprivredne površine (UAA) u EU, prenosi Eurostat.
Između 2012. i 2022. godine, površina koja se koristi za organsku poljoprivredu povećala se u skoro svim zemljama EU. Najveće stope ekspanzije u ovom periodu bile su u Hrvatskoj (306 odsto), Portugalu (278 odsto) i Bugarskoj (182 odsto).
Kada je u pitanju ukupna proizvodnja, najveći udeo površina za organsku poljoprivredu bio je u Austriji (27 odsto), Estoniji (23 procenta) i Švedskoj (20 odsto). Nasuprot tome, udeo organske poljoprivrede bio je ispod pet odsto u pet zemalja EU 2022. godine, sa najnižim udelom na Malti (ispod jednog procenta), Bugarskoj i Irskoj (obe dva odsto).
Inače, organska poljoprivreda postaje sve važnija u savremenom društvu koje teži održivosti i zdravijem načinu života. Ovaj vid proizvodnje hrane ne koristi sintetičke pesticide i đubriva, čime se čuva prirodna plodnost zemlje i promoviše biodiverzitet. Kao rezultat, organski proizvodi su ne samo bezbedniji za konzumaciju, već i njihova proizvodnja doprinosi zaštiti životne sredine i očuvanju prirodnih resursa.
Da bi hrana koju proizvedu poljoprivrednici mogla da ponese epitet zdrave ili organske, proizvođači moraju da ispune niz uslova prilikom njenog uzgoja – posebno u Evropskoj uniji. Slično je, međutim, i u Srbiji, a upravo je EU ta koja podstiče ovakav tip proizvodnje hrane u našoj zemlji.
Kako da se i u Srbiji bavite organskom poljoprivredom?
Ukoliko želite da proizvodite organsku hranu, Evropska unija vam može pomoći brojnim konkursima i fondovima.
Jedan od najpoznatijih je IPARD program, koji je dobro poznat poljoprivrednicima u Srbiji. Do sada, oko 1.300 poljoprivrednika iskoristilo je bespovratna sredstva koja EU dodeljuje za unapređenje ruralnog razvoja.
Prvi korak je da kontaktirate podršku čiji kontakt možete pronaći na zvaničnom sajtu ovog fonda.
Za sredstva u okviru IPARD III programa mogu da konkurišu fizička lica, odnosno građani Srbije koji imaju poljoprivredna gazdinstva, zatim preduzetnici, zadruga i pravna lica, kao i mikro, mala i srednja preduzeća koja imaju aktivna poljoprivredna gazdinstva.
Sektori koji su u fokusu su žitarice, uljarice i industrijsko bilje, potom voće i povrće, meso, mleko, jaja, grožđe i riba.
Podsetimo, Evropska unija je podržala poljoprivredni sektor u Srbiji sa više od 150 miliona evra pre nego što je započeo IPARD II program sa alokacijom od 175 miliona evra podrške EU. Aktuelni IPARD III program doneće više mogućnosti srpskim poljoprivrednicima i isplatiće dodatnih 288 miliona evra. podrške EU. Glavni ciljevi podrške u okviru IPARD-a jesu povećanje konkurentnosti srpskih poljoprivrednika, očuvanje životne sredine i biodiverziteta, podrška ruralnim preduzećima i zajednicama i razvoj ruralne infrastrukture.
Kako sve Evropska unija može da pomogne investiranjem u vaš biznis, možete pronaći na sajtu www.eumogucnosti.rs.
(EUpravo zato)
