Među višegodišnjim biljkama koje bije glas da su veoma isplative i zahvalne, jer ne zahtevaju mnogo vode, a dovoljno je jednom da je zasadite posle čega samo pratite prinose, posebno se izdvaja artičoka.
Od svog povrća, artičoka je najintrigantnija zbog svoje spoljašnjosti koja podseća na oklop, i jedna je od prvih biljaka koju je čovek počeo da gaji za svoju ishranu.
Ta mediteranska biljka smatra se superhranom, jer je najbogatija antioksidansima, i zato i ne čudi što se sve više domaćina u Srbiji, odlučuje za njen uzgoj.
Jedan od njih je bio i Zoran Tomić, proizvođač lekovitog bilja u Bavaništu, koji je za Agrosavete otkrio tajne uzgoja artičoke.
Dobro podnosi visoke temperature
Ova kultura se gaji ili sakuplja radi zadebljalih nerazvijenih cvasti, osušenih listova i semena. U biljci artičoke se nalazi dragoceno etarsko ulje, ali i dosta masnih ulja, belančevina, minerala i vitamina. Prijatan ukus daju joj jabučna i limunska kiselina.
Zahteva duboka, srednje laka i plodna zemljišta, normalne vlažnosti. Ne pogoduje joj peskovito i hladno tlo, a potrebni su joj dosta svetlosti i toplote.
Tomić artičoku gaji na oko 7 hektara, a opredelio se za ovu biljku zbog velike trpeljivosti na ekstremno visoke temperature.
Prema njegovim rečima, svaka stabljika koja poseduje bodlje i iglice bolje podnosi vrućinu.
Godišnji prinosi od te biljke su oko 25 tona po hektaru, što je odličan rezultat. Ukoliko joj se obezbede dovoljne količine vode i hranljivih materija, artičoka do aprila izraste do visine od metar i 20 centimetara, kada počinje njena berba. Ubira se mehaničkom kosilicom, potom se u prikolicama transportuje na mesto gde se sprovodi selekcija, odnosno odvajanje listova od lisnih nerava, potom slede sušenje, pakovanje i distribucija.
Površine na kojima se artičoke gaje nisu presudne kada je u pitanju profitabilnost, ona može da bude jednako isplativa i ako se radi na malim površinama, ali ako se radi kvalitetno i stručno, i obrnuto. Budući da ova biljka nije mnogo zastupljena na domaćem tržištu, plasman je zagarantovan, a takva je i zarada.
Ljušćenje artičoke - unosan biznis
Artičoka ima i jednu manu - ne ljušti se tako lako. Kako se ova kultura tradicionlano gaji u Turskoj, postoje grupe radnika koje su angažovane samo na ljušćenju.
Nekoliko njih putuje čak 600 kilometara daleko u okrug Golhisar u okrugu Efeler u Ajdinu, ne bi li oljuštili artičoke za nekoliko sekundi.
Zahvaljujući svojim posebnim veštinama za taj posao mesečno zarade približno četiri prosečne plate.
Jedan od trojice radnika, Omer Faruk Tašjurek izjavio je da oljuštiti artičoku nije lak zadatak. "Niko ne može da uzme nož i oguli je iz prvog pokušaja. Ovaj posao nije kao ljuštenje jabuka ili krompira", rekao je on.
Okrug Golhisar u okrugu Efeler u Ajdinu privlači pažnju kao jedan od regiona sa najvećom proizvodnjom artičoka u Turskoj, preneo je Hurijet.
Uzgajanje artičoka, koje u tom kraju Turske zovu "zelenim dijamantima" najvažnija je grana poljoprivrede tog regiona. Ekipa koja ih ljušti radi kao mašina, njihov radni dan počinje u ranim jutarnjim satima i rade do kasno u noć, ali dobro zarađuju, kažu.
"Dolazimo iz Ankare koja je udaljena odavde 600 kilometara. Ljušćenje artičoka je sezonski posao, traje 5-6 meseci u godini i kad se to završi, onda smo slobodni. Ovde smo svake godine od početka februara do kraja jula. Čini se da je guljenje artičoka lak posao, ali nije. Mi imamo zanat u rukama, iskustvo", rekao je Tašjurek.
Dnevno ogule otprilike 1.000 do 1.200 artičoka, a Tašjurek procenjuje da u proseku, on i njegov tim, 3 ili 4 artičoke mogu da oljušte za jedan minut. Posao počinju u sedam ujutru i rade do 23 časa, nekada i duže.
"Ne može svako to da uradi ovako kvalitetno. Ako u Turskoj ima 50 ljudi koji se time bave, samo nas desetak to može da uradi ovako dobro", rekao je on, a njegove kolege kažu da je za dobro obavljanje posla veoma najvažnije kakvim se noževima radi.
Kako EU može pomoći vašem poslu?
Ukoliko želite da poboljšate svoju proizvodnju ili planirate da se bavite sličnim poslovima, Evropska unija vam može pomoći brojnim konkursima i fondovima.
Jedan od najpoznatijih je IPARD program, koji je dobro poznat poljoprivrednicima u Srbiji. Do sada, oko 1.300 poljoprivrednika iskoristilo je bespovratna sredstva koja EU dodeljuje za unapređenje ruralnog razvoja.
Prvi korak je da kontaktirate podršku čiji kontakt možete pronaći na zvaničnom sajtu ovog fonda.
Za sredstva u okviru IPARD III programa mogu da konkurišu fizička lica, odnosno građani Srbije koji imaju poljoprivredna gazdinstva, zatim preduzetnici, zadruga i pravna lica, kao i mikro, mala i srednja preduzeća koja imaju aktivna poljoprivredna gazdinstva.
Sektori koji su u fokusu su žitarice, uljarice i industrijsko bilje, potom voće i povrće, meso, mleko, jaja, grožđe i riba.
Kako sve Evropska unija može da pomogne investiranjem u vaš biznis, možete pronaći na sajtu www.eumogucnosti.rs.
(EUpravo Zato/Agrosaveti/Hurriyet)
