Mnoge sprave, mašine i uređaji su se vremenom menjali, neki su potpuno zamenjeni naprednijim, ali metla je ostala proizvod koji treba svakoj kući. Iako su sada plastične metle prisutnije, ako bismo pitali starije ljude, za čišćenje dvorišta, šupa, štala i prostora ispred kuće, metla od biljke metljinja je najbolja i nezamenjiva.
Metljinje je jednogodišnja biljka od koje se prave metle. Seje se u aprilu, a dobro uspeva i samonikla na mestima gde je rasla prethodne godine, jer se semenje samo rasprostrani. Raste žbunasto i može dostići visinu do 2 metra.
Nije zahtevna i dobro uspeva na svim vrstama zemljišta. Štetočine je ne napadaju, pa nema potrebe za prskanjem. Dok raste, širi se i guši ostale biljke, ponašajući se kao korov, pa je u nekim mestima nazivaju korovom, a metlu od te biljke zovu korova metla.
Krajem leta stabljika postaje drvenasta i počinje da se suši. Tada metljinje postaje svetlosmeđe boje i to je pravo vreme za sečenje, koje se obavlja srpom kao kod kukuruza. Nakon sečenja, metljinje treba sušiti na jakom suncu, a zatim složiti na suvo mesto, pazeći da se ne izlomi i ne iskrivi. Ako je izloženo kiši, pocrni, a ako nije pravilno složeno, metle neće biti lepe i kvalitetne.
Iako su danas u prednosti plastične metle, još uvek postoje ljudi u Srbiji koji se bave proizvodnjom metli, onih koje smo nekada viđali kod baka i deka.
Metle koje pravi Suzana iz sela Karadnik
Takozvane "seljačke metle" koje pravi Suzana Manić iz bujanovačkog sela Karadnik retko kada se duže zadrže na tezgi ih iznese na pijacu u Vranju. Znajući njihov kvalitet, Vranjanci ih rado kupuju za svoja dvorišta gde su se pokazale neprikosnovenim. Mnoge ove metle vrate u detinjstvo kada ih je svako seosko domaćinstvo imalo ispred ulaznih vrata, piše Jugmedia.
Mnogi pamte i kako su njima njihove majke i bake nedeljom mele kuću. Najpre bi, kažu, zemljani pod naprskale vodom na kockice, a onda bi ga pomele ovom metlom, izvetrile i sredile kuću, a potom bi je celu okadile kandilom kako bi je očistile od negativne energije.
Posebno je, prema njihovim rečima, bilo zanimljivo u vreme slava i narodnih svetkovina. Tada bi domaćice napravile najjače i najlepše metle i pošto bi pomele svoja dugačka dvorišta krenule bi zajedno sa ostalim komšinicama da pometu i urede prostor na kome bi se narod okupljao.
Nažalost, od kako su seoska dvorišta počela da poprimaju izgled gradskih, ova vrste metle je sve manje u upotrebi. Iako to Suzana zna, ona ipak proizvodi ovu seljačku metlu na svom imanju za svoje, ali i potrebe svojih sugrađana koji je poslednjih godina redovno pazare od nje.
Ovu vrstu metle Suzana proizvodi na način na koji se oduvek primenjivao u njenom kraju.
"Tokom rasta i razvoja samo ih treba redovno polivati i nekoliko puta okopati i rezultat neće izostati", kaže Suzana.
Zasađene metle Suzana bere u jesen. Pre nego ih doveze kući, polomi njihove stabljike na desetak santimetara iznad zemlje i ostavi nekih desetak dana da se oslobode suvišne vlage. Ovako osušene metle ona zatim skladišti na suvom mestu ispod neke šupe. I dok one tu nastavljaju da se suše, Suzana od starih nastavlja da pravi metle za prodaju.
"Od svakog grama gledam da napravim adekvatnu metlu. Najpre iskidam manje grmove i pošto ih složim u lep buket, lepo uvežem jačim kanapom i na kraju sekirom presečem zadnji kraj. Ovako pripremljene metle potom prelijem vrelom vodom i ostavim da se iscede", zaključuje ona.
Kako može EU da vam pomogne u proizvodnji?
Svako ko se odluči da započne sa gajenjem biljke od koje se prave starinske metle za prodaju, u tome može da mu pomognu fondovi koje Evropska unija ima u Srbiji.
Jedan od njih je IPARD program.
Čak 580 miliona evra namenjeno je poljoprivrednicima Srbije u narednih nekoliko godina, u okviru programa IPARD III, od čega EU obezbeđuje 288 miliona.
IPARD "pokriva" sve poljoprivredne aktivnosti, te na sajtu EU mogućnosti možete da pogledate koja od tih mera bi se odnosila na vaše poslovanje.
(JA/EUpravo zato/Jugmedia)
