Napraviti metlu nije jednostavan posao - branje sirka, čišćenje, sortiranje, spajanje i motanje metlica, uvezivanje i šivenje.
Ipak, Rastislav Đenđur iz Bačkog Petrovca se time uspešno bavi već 20 godina
On dnevno proizvede do 2.500 različitih vrsta metle koje na kraju završavaju širom Evrope.
U jednom pogonu se ručno klasifikuje i čisti, a u velikom skladištu se nalaze za drške za metle. U drugom se užurbano odvija sama proizvodnja. Pedesetak radnika u dve smene svakodnevno vredno obavlja ove poslove, metle se prave i šiju ručno. Ima puno prašine, ali čini se da radnicima to ne smeta. Kažu, iako se sve radi ručno, posao nije težak.
"Počeli smo pre 20 godina tako što smo otkupljivali metle od proizvođača i onda smo ih izvozili. Potrebe za metlom su bile velike, a tržište zatvoreno. Kada smo videli kako se situacija razvija nismo hteli da propustimo šansu i pokrenuli smo svoju proizvodnju", priseća se početaka Đenđur, vlasnik petrovačke firme "RAM“, preneo je Agroklub.
Dnevno i do 2.500 metli
Upravo Bački Petrovac, ali Selenča, Bač i Kanjiža, centri su prerade sirka metlaša u Srbiji. Đenđurova metlara jedna je od najvećih. Dnevno proizvedu od 2.000 do 2.500 komada najrazličitijih vrsta metle. Mesečna proizvodnja je oko 50.000 komada, a godišnja i do 600.000 metli.
"Najvažnija je kvalitetna sirovina koju skladištimo od avgusta do trenutka kada nam je potrebna za preradu. Sirak se čisti, dovozimo ga ovde, sortiramo ga prema dužini, klasi, boji metlice, prema potrebama proizvodnje. Sečemo ga na određenu dužinu i onda se namotavaju metle", objašnjava preduzetnik.
Sirak metlaš ne uzgaja samostalno, već otkupljuje direktno od proizvođača.
"Imamo i poslovnu jedinicu u Totovom Selu kod Kanjiže gde nam je otkupno mesto sirka metlaša. Upravo su počeli pregovori sa individualnim proizvođačima iz Sente, Kanjiže i okoline za otkup sirka iz ovogodišnje setve. Cena sirkove metlice za sada se ne zna, to će zavisiti od potražnje i ponude na tržištu."
Gde se najviše izvozi?
Srbija je već godinama lider u proizvodnji i izvozu sirkove metle.
"Metla nikada nije izašla iz mode. To je proizvod koji nam je neophodan, ipak, više ljudima koji žive u kućama nego onima u stanovima. Oni koji imaju dvorište, životinje, moraju da čiste. Naš asortiman čini više od 50 različitih vrsta. Od malih za odelo, standardnih četiri i pet puta šivenih, do super velikih metli. Šta ćemo proizvoditi, zavisi od zahteva kupaca", ispričao je Đenđur.
Tradicija, uz realne potrebe kupaca, spoj su koji garantuje dobar plasman i na tržištima širom Evrope.
"Izvozimo najviše u Italiju, Francusku, Sloveniju, Nemačku, ponekad u Slovačku. Izvozili smo i u Rusiju, trenutno ne. Naravno, robu plasiramo i u Srbiji, u našim trgovinskim lancima. Nećete verovati, cena je skoro ista kod nas kao i u Evropi. Ako standardnu metlu ovde prodajemo za 350, 450 dinara, cena u inostranstvu joj je čak i niža", kaže on i dodaje da ranijih godina nije bilo tako.
"Pretežno smo izvozno orijentisani, najveći deo naše proizvodnje ide u izvoz. Trenutna situacija je takva da je kurs dinara precenjen prema evru, godinama je fiksiran, ne menja se, a troškovi konstantno rastu. Sve, od plata radnika, dažbina, poreza prema državi, struja, gorivo, sve ide gore. Subvencije nemamo nikave. Ne možemo da dižemo toliko cenu u inostranstvu da bismo ovde mogli da podmirimo troškove", kaže naš sagovornik, ali ipak, uz sve prepreke, ne odustaje od proizvodnje kvalitetnih metli.
Ništa bez sirka
Kako je rekao, metla se ne može napraviti bez sirka.
Da je proizvodnja sirka metlaša unosna, ali nedovoljno iskorišćena u Srbiji, potvrđuje naučni savetnik iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo "NS Seme" dr Vladimir Sikora.
"Sirak za metle (metlaš) i sirak za zrno (zrnaš) su alternativne biljne vrste zbog toga što se gaje na manjim površinama. Sirak metlaš se gaji kao sirovina za proizvodnju metli i skoncentrisan je u regionima u kojima postoji metlarska industrija. Sirak zrnaš se gaji radi zrna koje se koristi kao stočna hrana na isti način na koji se koristi zrno kukuruza. Sve je popularniji među poljoprivrednim proizvođačima", kaže dr Sikora, dodajući da silažni sirak i sudanska trava spadaju među krmno bilje koje se koristi kao kabasta stočna hrana.
Sa više od 5.000 hektara, koliko je bilo tokom sedamdesetih godina prošlog veka, površine pod sirkom u Srbiji su svedene na oko 750 hektara. Najveći deo proizvodnje se odvija u Vojvodini gde su u poslednjih 10 godina površine oko 700 hektara. Osim u Srbiji, sirak metlaš se gaji u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj, kao i na manjim površinama u Moldaviji i Turskoj.
(N.P./EUpravo Zato/Agroklub)
