Evropska unija pokušava da preokrene trend slabljenja domaće industrije i smanji zavisnost od uvoza, posebno iz Kine. U središtu tog plana nalazi se Industrial Accelerator Act, predlog Evropske komisije koji bi trebalo da podstakne proizvodnju u Evropi, ubrza ulaganja i poveže industrijsku politiku sa ciljevima dekarbonizacije.
Predlog je Komisija predstavila u martu 2026\. godine, a države članice i Evropski parlament sada rade na njegovom konačnom obliku. Cilj je ambiciozan - da se udeo prerađivačke industrije u BDP-u EU poveća sa sadašnjih 14,3 na 20 odsto do 2035\. godine.
Ali pre nego što zakon bude usvojen, evropske države moraju da odgovore na nekoliko ključnih pitanja.
Šta zapravo znači "Made in Europe“?
Najveći spor vodi se oko toga ko će imati pravo na prednost koju bi novi propisi doneli evropskim proizvodima.
Francuska zagovara strože tumačenje prema kojem bi prednost trebalo da imaju proizvodi proizvedeni unutar EU. Nemačka, međutim, želi širi koncept "Made with Europe“, koji bi mogao da obuhvati i pojedine zemlje koje imaju bliske trgovinske odnose sa Unijom.
Berlin smatra da bi među njima mogli da budu Norveška i Švajcarska, ali i drugi pouzdani trgovinski partneri poput Kanade, pod uslovom da postoji uzajamni pristup tržištima.
Španija je pokušala da pronađe sredinu. Madrid predlaže sistem u tri kategorije: prva bi obuhvatala 27 članica EU, druga Evropski ekonomski prostor i određene pouzdane partnere, dok bi treća uključivala zemlje sa sporazumima o slobodnoj trgovini ili carinskim unijama sa EU, kao i neke druge partnere pod određenim uslovima. Reuters
Kako zaštititi evropsku industriju, a ne zatvoriti tržište?
Brisel pokušava da pronađe ravnotežu između dve potrebe: da evropskim proizvođačima obezbedi veću potražnju i da pritom ne zatvori jedno od najvećih svetskih tržišta.
Zakon o ubrzanju industrije predviđa da se u javnim nabavkama i državnim programima podrške uvedu kriterijumi koji favorizuju proizvode proizvedene u EU i tehnologije sa niskim emisijama.
To bi se posebno odnosilo na strateške sektore poput čelika, cementa, aluminijuma, automobila, baterija, solarne i energije vetra, toplotnih pumpi i drugih neto-nultih tehnologija.
Međutim, pojedine države upozoravaju da previše stroga pravila mogu povećati troškove i dodatno zakomplikovati javne nabavke. Na sastancima država članica bilo je podrške evropskoj industriji, ali i upozorenja na opasnost od fragmentacije tržišta i povećanja administrativnog opterećenja.
Šta će biti sa stranim investitorima?
Jedan od ciljeva zakona nije da spreči strane kompanije da ulažu u Evropu, već da EU od takvih ulaganja dobije više koristi.
Predlog predviđa posebne uslove za velike investicije u strateškim sektorima, vredne više od 100 miliona evra, kada jedna zemlja van EU kontroliše više od 40 odsto svetskih proizvodnih kapaciteta u tom sektoru.
Takve investicije morale bi, između ostalog, da donesu kvalitetna radna mesta, tehnološki transfer i stvaranje dodatne vrednosti u Evropi. Predlog predviđa i da najmanje 50 odsto zaposlenih bude iz EU.
Ovaj deo zakona posebno je važan u trenutku kada EU pokušava da smanji zavisnost od pojedinih dobavljača u strateškim lancima snabdevanja.
Hoće li evropske fabrike zaista moći brže da se grade?
Jedna od glavnih ideja zakona jeste da se skrati vreme potrebno za dobijanje dozvola za industrijske projekte.
Komisija predlaže jednostavnije procedure i jedinstvenu digitalnu tačku za izdavanje dozvola, kao i stvaranje posebnih industrijskih zona u kojima bi veliki proizvodni projekti mogli brže da se realizuju.
Industrija, međutim, upozorava da samo brže administrativne procedure neće biti dovoljne. Evropske kompanije traže i predvidive cene energije, infrastrukturu, kvalifikovane radnike i usklađena pravila.
Evropski ekonomski i socijalni komitet takođe je upozorio da ubrzavanje procedura neće mnogo značiti ako ostanu drugi problemi koji povećavaju troškove poslovanja.
Koliko će zakon zaista promeniti evropsku industriju?
Tu postoji još jedna dilema.
Jedan deo stručnjaka smatra da bi Zakon o ubrzanju industrije mogao da predstavlja veliki zaokret ka aktivnijoj evropskoj industrijskoj politici. Drugi upozoravaju da bi, ako se pravila primene na mali deo tržišta i uz veliki broj izuzetaka, njihov stvarni efekat mogao biti ograničen.
Analiza Jacques Delors Centra ocenjuje da predlog predstavlja važnu promenu u principu, ali da u sadašnjem obliku postoji rizik da njegov ekonomski efekat bude manji od očekivanog. delorscentre.eu
Istovremeno, države članice već pregovaraju o kompromisnom tekstu. Savet EU je tokom septembra razmatrao novu verziju predloga, dok Irska, koja trenutno predsedava Savetu EU, pokušava da pomeri pregovore napred.
Evropa pokušava da pronađe novi industrijski model
Zakon o ubrzanju industrije je deo šire promene evropske ekonomske politike. EU više ne želi da se oslanja samo na otvoreno tržište i globalne lance snabdevanja, već pokušava da zadrži ključne proizvodne kapacitete na svojoj teritoriji.
Istovremeno, Brisel ne želi da potpuno zatvori tržište za partnere, jer evropska industrija zavisi od brojnih međunarodnih dobavljača.
Zato će jedna od najvažisiće i koliko će novi zakon promeniti evropsku industriju, ali i koliko će EU uspeti da istovremeno zaštiti sopstvenu proizvodnju, zadrži otvoreno tržište i smanji država članica; zakon još nije konačno usvojen.
Evropska komisija je predlog objavila 4. marta 2026, a Savet i Evropsnijih odluka biti upravo definicija toga šta znači "proizvedeno u Evropi“ - koliko evropskog sadržaja proizvod mora da ima, koje zemlje mogu da budu uključene i kakav reciprocitet moraju da ponude.
Od odgovora na ta pitanja zavisiće i koliko će novi zakon promeniti evropsku industriju, ali i koliko će EU uspeti da istovremeno zaštiti sopstvenu proizvodnju, zadrži otvoreno tržište i smanji stratešku zavisnost od drugih velikih ekonomija.
(M.A./EUpravo zato/european comission/politico.eu)
