Da li biste mogli da zamislite da se neki od širokih beogradskih bulevara sa po dve ili tri trake pretvori u kanal? Jedan holandski grad je upravo to uradio, a razlog je - održivost. Brze trake na kojima su se automobili kretali po 120 kilometara na čas zamenio je kanal sa očaravajućom okolinom. Da budemo iskreni - samo je vratio svoje staro ruho.
A kako su se građani sa tim usaglasili? Nije bilo lako, kaže za EUpravo zato Martin Knuijt, direktor kompanije OKRA koja je čitav ovaj projekat i izvela. Za to su dobili Evropsku nagradu za urbani javni prostor 2022. Ipak, kada su primetili sve pozitivne strane, građani su počeli da prihvataju ovu ideju, a onda i da učestvuju, priča nam Martin.
Projekat je primer održive urbane obnove, a broj ljudi koji, čak i po kišovitom danu, uživaju u šetnji pored ovog kanala, zapanjujuć je. Biciklisti, rekreativci, roditelji sa decom - kabanice i kišbrani - bili su ono što smo imali priliku da vidimo. Šetaju lepo uređenim stazama, okruženim travnjacima i raznim drvećem. Kako nam je kazao vodič Martin i jedan od glavnih na projektu pretvaranja autoputa u kanal, gužva je svakodnevna - bila kiša ili sunce.
Pešaci ovde, zaključujemo, imaju prednost, ali samo tamo gde je to poželjno, a ne iznad svega. Dugačka pešačka ruta duž kanala poziva na rekreativnu i sportsku upotrebu. Prolazi se pored travnjaka, klupa za razgovor, kao i umetničkih objekata koji podstiču interakciju o, na primer, klimatskoj adaptaciji ili istoriji mesta, raznovrsnih vrsta zelenila, od kojih svaki ima svoju vrstu vegetacije.
"Transformacija je deo šire inicijative za poboljšanje životne sredine i smanjenje zagađenja u gradovima. Naša misija je da stvaramo održive prostore koji nisu samo funkcionalni, već i prijatni za boravak", ističe, naglašavajući da je cilj projekta bio da se ovaj prostor ponovo integriše u život grada, umesto da bude zona namenjena automobilima.
Deluje da je uspelo, jer duž kanala sa obe strane postoji šetalište i drvoredi - što podseća na neku manje urbanu sredinu - a brzim hodom možete stići do istog kanala gde postoji popločano šetalište, ali i tržni centri, kafići i ostali objekti.
Samo mu je vraćen stari sjaj
Napravljen 2002. godine, kanal je prokopan duž istorijskog toga starog plovnog puta, koji je zasut 1973 kada je izgrađen auto-put. Tadašnje vlasti vodile su se logikom da je to isplativije i lakše rešenje za transport od rečnog. Ispostaviće se u 21. veku da nam je veliki broj automobila - veliki problem, a da vremenske nepogode i poplave mogu biti katastrofalne, te da se sva ta voda negde mora prikupiti. Kanal je ovom gradu bio idealno rešenje, s obzirom na to da se on oslanja na vodene puteve da bi regulisao varijacije nivoa vode.
"Obnova završne deonice kanala Catharijnesingela bila je ključni deo projekta revitalizacije ovog prostora u Utrehtu. Radi se o deonici dužine približno 1,1 kilometar, koja je omogućila povezivanje ranije isprekidanih delova kanala, stvarajući kontinuitet duž gotovo celih šest kilometara kanala. Tokom ove obnove, u kanal je vraćeno oko 40.000 kubnih metara vode. To znači da je kanal fizički obnovljen do svojih originalnih dimenzija i funkcija pre nego što je, sredinom 20. veka, deo njega bio zatrpan kako bi se napravilo mesto za autoput. Ova rekonstrukcija ne samo da je obnovila prvobitni izgled Catharijnesingela, već je i doprinela poboljšanju ekološke ravnoteže u urbanom prostoru. Vraćanjem vode i zelenih površina, projekat je omogućio bolji protok vode, povećao biodiverzitet i stvorio prijatnije okruženje za građane i posetioce", kaže naš sagovornik.
U planu sadnje korišćene su različite vrste, od zimzelenih do bogato cvetnih vrsta koje stvaraju iskustvo tokom cele godine. U novembru, kada smo mi posetili ovaj grad, lišće je bilo jarko žute boje, a kuće i zgrade sa obe strane kanala ostavile su nas daha.
Šta možemo da naučimo od Utrehta?
U šetnji nailazimo i na čamčić koji prolazi kanalom - dakle i ova aktivnost je moguća - što u ekonomske što u turističke svrhe.
Duž trase kanala nalaze se tržni centar, kancelarije i stambeni kompleks. Iznad površine vode, nalazi se staklena zgrada, sa staklenim podom, koja pruža pogled na kanal ispod.
Transformacija kanala Catharijnesingela pokazuje kako gradovi mogu da preokrenu smer urbanizacije – od gužve i betona ka zelenim prostorima i zajednici. Oživljavanjem kanala, Utreht je povratio deo svoje istorije, ali je istovremeno pružio viziju budućnosti u kojoj priroda ima ravnopravan prostor u srcu grada.
Ovaj projekat nije samo priča o infrastrukturi, već o ljudima – o mestu gde se sada dolazi da se prošeta, vozi bicikl ili jednostavno uživa pored vode. Utreht je ovim potezom postavio standard, pokazujući kako se održivost može živeti, a ne samo planirati.
(EUpravo zato/JA)
· Reaguj
