Iako se često smatra da su zemlje južne Evrope prezadužene, najnoviji podaci pokazuju potpuno drugačiju sliku. Prema statistici Eurostata, najveći dug domaćinstava beleže bogatije zemlje severne i zapadne Evrope.
Tokom 2025. godine dug domaćinstava u Evropskoj uniji iznosio je 49,4 odsto BDP-a, dok je u evrozoni bio 50,7 odsto. Ovaj pokazatelj već nekoliko godina opada, nakon što je 2020. premašivao 60 odsto.
Dug domaćinstava obuhvata stambene kredite, potrošačke zajmove i druge oblike zaduživanja građana. Izražavanje duga kao procenta bruto domaćeg proizvoda omogućava poređenje država različite veličine i pokazuje koliki je nivo zaduženosti u odnosu na snagu njihove ekonomije.
Stručnjaci ističu da visok dug ne mora nužno da bude problem, jer razvijena tržišta nekretnina i povoljni uslovi kreditiranja često podstiču građane da se više zadužuju. Ipak, Evropska komisija smatra da nivo iznad 55 odsto BDP-a može predstavljati rizik za ekonomsku stabilnost, posebno u periodima finansijskih kriza.
Sever Evrope prednjači po zaduženosti
Najveće iznenađenje predstavlja činjenica da se sedam država sa dugom domaćinstava većim od 55 odsto BDP-a nalazi upravo u severnoj ili zapadnoj Evropi.
Nasuprot tome, zemlje juga Evrope, koje su godinama bile povezivane sa dužničkim krizama, imaju znatno manje zadužena domaćinstva. Tako dug domaćinstava u Italiji iznosi 35,9 odsto BDP-a, u Grčkoj 38 odsto, a u Španiji 42,9 odsto, što je ispod proseka Evropske unije.
Deset evropskih zemalja sa najzaduženijim domaćinstvima:
- Holandija - 93,5% BDP-a
- Danska - 84,1%
- Švedska - 82,3%
- Finska - 62,9%
- Luksemburg - 60,5%
- Francuska - 59,5%
- Belgija - 56,4%
- Kipar - 54,2%
- Portugal - 53,9%
- Nemačka - 49%
U većini ovih zemalja najveći deo duga odnosi se na stambene kredite, a visok nivo zaduženosti povezan je sa razvijenim tržištem nekretnina, povoljnim uslovima finansiranja i visokim životnim standardom.
Istovremeno, mnoge od ovih država imaju i značajnu finansijsku imovinu i penzione fondove, što ublažava rizike koje nosi velika zaduženost domaćinstava. Ipak, stručnjaci upozoravaju da rast kamatnih stopa može dodatno opteretiti građane koji otplaćuju kredite sa promenljivom kamatom.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
