Sigurno ste imali priliku da čujete za pomoć koju država Srbija daje za preduzetnike, strane investititore ili turizam, privredu, industrije. Državna pomoć, dakle, predstavlja finansijski instrument kojim se obezbeđuje da na tržištu vlada zdrava konkurencija i da se posluje u uslovima tržišne ekonomije.
U našoj državi ove procedure kontroliše Komisija za kontrolu državne pomoći (KKDP).
Kako oni definišu, državna pomoć je svaki stvari ili potencijalni javni reshod ili umanjeno ostvarenje javnog prihode koju dodeljuje davalac državne pomoći u bilo kom obliku, kojom se određeni učesnik na tržištu stavlja u povoljniji položaj u odnosu na konkurente ili se daje prednostt proizvodnji određene robe i/ili usluga kojom se narušava ili postoji opasnost od narušavanja konkurencije na tržištu i utiče na trgovinu između Srbije i zemlaja članica Evropske unije.
Na nivou Evropske unije takođe postoji ova kontrola, ali je ona smeštena u nadnacionanom telu – Evropskoj komisiji.
KKDP u Srbiji ima nadležnosti Evropske komisije, a funkcionišu gotovo u potpunosti usklađeno sa njima. To u praksi znači da imaju iste procedure, slične nadležnosti i organizaciju. Jedina razlika je što, objašnjavaju iz ovog tela, Srbija još uvek nije u Evropskoj uniji, pa su i tipovi državnih pomoći kod nas drugačije.
Po ulasku u Evropsku uniju kontrolu državne pomoći vršiće Evropska komisija. Stoga, osnovni zadatak Komisije jeste pripremanje držve i dražvnih organa i usklađivanje njihovog postupanja, imajući u vidu obaveze koje će nastati trenutkom ulaska u Evropsku uniju, objašnjavaju.
U tom smislu, Zakonom o kontroli državne pomoći osnovana je Komisija za kontrolu državne pomoći, kao samostalna i nezavisna organizacija koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa zakonom, ima status pravnog lica i za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti odgovorna je Narodnoj skupštini.
"Kontrola državne pomoći je u EU nastala u cilju sprečavanja međusobne i nekontrolisane trke država članica u subvencijama za različite industrije I delatnosti. Cilj je stvaranje jednakih uslova i ravnopravnog tretmana svih učesnika na jedinstvenom tržištu EU. Kontrolom se utvrđuje da li je konretna mera kojom se pomaže korisnik ili korisnici državne pomoći u skladu sa unutrašnjim tržištem Evropske unije", ističu iz KKDP.
Ko je davalac a ko korisnik državne pomoći?
Davalac državne pomoći je nadležni organ Republike Srbije, automne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave ili svako pravno lice koje upravlja i/ili raspolaže javnim sredstvima i dodeljuje pomoć u bilo kom obliku.
Korisnik državne pomoći je učesnik na tržištu, odnosno svako pravno I fizičko licekoje obavlja ekonomsku delatnost, tj delatnost proizvodnje ili prometa robe ili pružanje usluga na tržištu, a kome se dodeljuje državna pomoć u bilo kom obliku.
Kakve nadležnosti ima Komisija?
Komisija ima brojne nadležnosti, od kojih su među najvažnijima: da oceni da li je neka pomoć državna ili nije.
Takođe, Komisija ocenjuje postojanje I usklađenost državne pomoći sa pravilima o dodeli državne pomoći, zatim rešava pitanja o pravima I obavezama davalaca I korisnika državne pomoći. Takođe, donosi podzakonske aktre za sprovođenje ovog takona, ali I predlaže Vladi preko nadležnog ministartsva za donošenje propisa za sprovođenje ovog zakona. Daje mišljenja o usklađenosti propisa sa pravilima o dodeli državne pomoći I void registar dodeljene državne pomoći.
S druge strane, Komisija nije nadležna da dodeljuje državnu pomoć. Osim toga, ona:
- ne raspolaže budžetskim sredstvima za navedenu namenu,
- ne vrši selekciju, odnosno ne određuje niti odlučuje koji privredni subjekt će dobiti sredstva a koji ne,
- ne određuje iznos pomoći po privrednom subjektu ili projektu,
- ne vrši kontrolu primene zakona u oblasti materijalno-finansijskog poslovanja i namenskog i zakonitog korišćenja sredstava od strane direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava,
- ne obavlja poslove inspekcijske kontrole nad direktnim i indirektnim korisnicima budžetskih sredstava, organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, kao i ostalim subjektima,
- ne ispituje finansijske transakcije i odluke u vezi sa primanjima i izdacima, radi utvrđivanja da li su odnosne transakcije izvršene u skladu sa zakonom, drugim propisima, datim ovlašćenjima, i za planirane svrhe (revizija pravilnosti poslovanja),
- ne ispituje trošenje sredstava iz budžeta i drugih javnih sredstava, radi sticanja dovoljnog, adekvatnog i pouzdanog dokaza za izveštavanje da li su sredstva od strane subjekta revizije upotrebljena u skladu sa načelima ekonomije, efikasnosti i efektivnosti kao i u skladu sa planiranim ciljevima (revizija svrsishodnosti poslovanja).
Opredeljenje, opravdanost, celishodnost u pogledu odabira konkretnog privrednog subjekta, projekta ili oblasti je u isključivoj nadležnosti davaoca, odnosno države, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
"Davalac diskreciono odlučuje da li će uopšte podržati konkretnu aktivnost i u kom obimu, ili ne, dok su drugi državni organi i organi državne uprave nadležni za kontrolu i nadzor", objašnjavaju iz Komisije.
(JA/EUpravo zato)
