Neposredno pre nego što je Fransoa Bajru izgubio glasanje o poverenju u parlamentu, odlazeći premijer upozorio je da bi fiskalne nevolje mogle da ugroze "opstanak" Francuske, dodajući da je trenutna stvarnost druge po veličini evropske ekonomije ta da će se već nepodnošljiv teret duga još više povećavati i postajati sve skuplji.
Sindikati su već zakazali opšti štrajk za sredu 10. septembar, dva dana posle glasanja o poverenju, za sada se ne zna u šta to može prerasti, a polemisanja o dalekosežnim posledicama uveliko traju.
Ekonomski gledano, sve se svodi na novac i na ogroman teret francuskog duga. U apsolutnim iznosima, nijedna zemlja EU nije zaduženija od Francuske. Državni dug popeo se na oko 3,35 biliona evra, oko 113 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP), a očekuje se da će do 2030. porasti na 125 procenata.
Odnos francuskog duga prema BDP-u toliko je visok da ga u Evropskoj uniji premašuju samo Grčka i Italija. Sa budžetskim deficitom od 5,4 do 5,8 procenata ove godine, Pariz takođe beleži najveći budžetski manjak od svih 27 članica Evropske unije.
Nestabilna evrozona
Koliko su ova dešavanja stvarna opasnost za evrozonu i za stabilnost evra, ako finansije druge po veličini privrede evrozone izmaknu kontroli jedno je od pitanja kojim su se bavili i ekonomisti.
Da mesta za brigu ima i evrozona nije stabilna potvrdio je i Fridrih Hajneman, ekonomista iz Lajbnicovog centra za evropska ekonomska istraživanja u Manhajmu, iako je dodao da nije zabrinut zbog moguće kratkoročne dužničke krize u narednim mesecima.
"Ali moramo da se zapitamo kuda sve to vodi, ako se jedna velika zemlja poput Francuske, koja je poslednjih godina beležila stalni rast odnosa duga prema BDP-u, sada suočava i sa političkom destabilizacijom," rekao je on za DW.
I druge velike ekonomije nagomilavaju rekordno visoke dugove i moraju da prikupe milijarde na tržištima kapitala. Ove jeseni, na primer, Nemačka, Japan i SAD moraće da izdaju nove državne obveznice kako bi finansirale svoje rashode, što je jedan od ključnih razloga zbog kojih globalna tržišta obveznica ostaju pod pritiskom.
Jedini razlog zbog kog tržišta nisu još uznemirenija, odnosno zašto kamate na francuske obveznice ne rastu još više, jeste nada da će Evropska centralna banka (ECB) uskočiti i otkupiti francuske obveznice da bi smirila tržište, smatra Hajneman.
"Ali ta nada može biti varljiva, jer ECB mora da pazi da ne ugrozi sopstveni kredibilitet", dodao je.
Francuska godišnje troši 67 milijardi evra samo na kamate. Istovremeno je pod pritiskom jer se obavezala da će postepeno smanjivati deficit u skladu s pravilima EU.
Ipak, deo odgovornosti, smatra Hajneman, snosi i Evropska komisija, jer je ona "pomogla da se stvori ovaj haos".
"Žmurili su na jedno, čak i na oba oka kada je reč o Francuskoj. To su bili politički kompromisi vođeni strahom od jačanja populista. Francuska već potrošila veći deo svog fiskalnog prostora. Nemačka je u daleko boljoj poziciji, sa dovoljno manevarskog prostora", rekao je on.
Prema Hajnemanu, Francuskoj, kao i Nemačkoj, hitno su potrebne velike reforme socijalnog sistema i smanjenje državne potrošnje. Alternativa bi bile veći porezi, u zemlji koja već ima ogromno poresko opterećenje i za građane i za privredu.
Zbog toga je Hajneman skeptičan da francuska politika može da postigne konsenzus između stranaka oko smanjenja duga. "S obzirom da populisti s leva i s desna jačaju, ne vidim da je to moguće. Centar se sužava.
Rizik od širenja krize
Za Endrua Keningema, glavnog evropskog ekonomistu londonske kompanije Capital Economics, rizici po druga evropska tržišta za sada ostaju podnošljivi.
"Za sada se čini da su problemi uglavnom ograničeni na Francusku, sve dok razmere francuskog problema ne postanu prevelike", napisao je on u poruci svojim klijentima.
Ali on upozorava na scenarije u kojima bi se francuska kriza mogla značajno produbiti, čime bi porastao rizik od njenog širenja.
"Uostalom, Francuska je druga po veličini privreda evrozone, sa dubokim trgovinskim i finansijskim vezama sa susedima, a ujedno je i vodeća politička sila u EU.Ne očekujemo krizu tog obima u narednih godinu do dve. Ali ako bi se dogodila, rizik od širenja postao bi mnogo ozbiljniji i to bi bila stvar kojom bi ECB morala da se bavi", podseća Keningem, dodajući da bi kriza u Francuskoj mogla da dovede u pitanje samu održivost evropskog projekta.
Loš trenutak za političku krizu
Francuska kriza dolazi u trenutku kada je EU u sukobu sa Sjedinjenim Američkim Državama oko trgovinske politike, uključujući i veće poreze na američke tehnološke gigante, koje je predložila Francuska. Za EU je veoma nepovoljan trenutak da deluje oslabljeno političkim zastojem u svojoj drugoj po veličini ekonomiji.
Po mišljenju Hajnemana, mnogi politički akteri u Francuskoj razmišljaju slično kao Tramp, naročito na levici i desnici političkog spektra.
"Oni bi mogli da pojačaju pritisak na Evropsku komisiju da uzvrati na Trampove tarife evropskim tarifama", upozorava ekonomista, što bi "povećalo rizik od pravog trgovinskog rata" i dodatno pogoršalo dužničku krizu zemlje.
(EUpravo zato.rs)
