Nikad nije kasno za pozitivne promene, a nova studija sa Harvarda otkriva da usvajanje zdravijih navika u ishrani u srednjim godinama može značajno povećati šanse za dug i zdrav život.
Naučnici su pronašli jaku vezu između ishrane zasnovane na biljkama i takozvanog "zdravog starenja" i objavili svoje nalaze u prestižnom časopisu Nature Medicine.
Dugoročno istraživanje otkriva ključne navike
Studija je obuhvatila čak 105.000 ljudi koje su naučnici pratili 30 godina, analizirajući kako je njihova ishrana od 39. do 69. godine uticala na njihovo zdravlje u kasnijem životu. Definisali su "zdravo starenje" kao doživljavanje 70. godine bez hroničnih bolesti poput srčanih bolesti, sa očuvanim kognitivnim, mentalnim i fizičkim zdravljem. Svaki učesnik je dobio ocenu u zavisnosti od toga koliko se pridržavao osam različitih obrazaca ishrane.
Takozvani Alternativni indeks zdrave ishrane (AHEI), model takođe razvijen na Harvardu, pokazao se kao najbolji rezultat. Brojke su impresivne: ljudi koji su se najviše pridržavali principa AHEI imali su 86% veću verovatnoću zdravog starenja u 70. godini. U 75. godini, njihove šanse su bile 2,2 puta veće u poređenju sa onima koji su se najmanje pridržavali ovih preporuka.
Preporuke za jelovnik
AHEI indeks naglašava unos sedam ključnih grupa namirnica. Preporučuje se ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama, mahunarkama i orašastim plodovima. Pored toga, važno je konzumirati dovoljno zdravih, nezasićenih masti, dok se mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti savetuju umereno.
S druge strane, postoje namirnice čiju konzumaciju treba minimizirati ili potpuno izbegavati. Ovo se prvenstveno odnosi na zaslađena pića, crveno i prerađeno meso, trans masti i prekomerni unos natrijuma, odnosno soli.
Zaključak studije je jasan.
"Ishrana bogata biljkama, uz umereno uključivanje zdrave hrane životinjskog porekla, može poboljšati zdravo starenje i poslužiti kao smernica za buduće preporuke u ishrani", ističu autori.
(EUpravo zato/Index)
