Broj živorođenih u Evropskoj uniji je 2022. godine dostigao najniži nivo od 1960. godine, pokazuju najnoviji dostupni podaci. Godine 2022. u EU je rođeno samo 3,88 miliona beba, što je prvi put da je ta cifra pala ispod četiri miliona.
Stopa fertiliteta je takođe opala, približavajući se nivou koji je poslednji put viđen pre dve decenije. EU je imala jednu od najnižih stopa fertiliteta u svetu, definisanu kao broj živorođene dece po ženi.
Ali kako se stope fertiliteta porede u različitim delovima Evrope i kako se stopa fertiliteta promenila u Evropi u poređenju sa ostatkom sveta?
Od 1960. godine postoji trend pada u broju rođene dece u EU. Najmanji broj zabeležen je 2022. godine od 3,88 miliona. Poređenja radi, godine 1990. u EU je rođeno 5,1 milion beba, što je poslednja godina kada je broj rođenih premašio pet miliona.
Stope fertiliteta značajno variraju širom Evrope
U 2022. godini, stopa fertiliteta, koja odražava broj živorođenih po ženi, značajno je varirala u EU, u rasponu od 1,79 u Francuskoj do 1,08 na Malti prema Eurostatu, statističkom telu EU.
Prosek za EU u celini bio je 1,46.
Dok je najveća stopa fertiliteta primećena u Francuskoj, mediteranskoj zemlji, druge mediteranske zemlje kao što su Malta (1,08), Španija (1,16), Italija (1,24), Grčka (1,32) i Kipar (1,37) imaju znatno niže stope.
Nešto više stope fertiliteta zabeležene su u zemljama poput Rumunije (1,71), Turske (1,63), Velike Britanije (1,56), Nemačke (1,46) i Finske (1,32).
Da li stopa fertiliteta u Evropi raste ili opada?
Ispitivanje dugoročnih promena u stopi fertiliteta u EU otkriva jasan trend pada.
Bio je 2,35 godine 1970, njen najviši zabeleženi nivo pre nego što je pao na najniži nivo u kasnim 1990-im, dostigavši najniži nivo na 1,4 1998, prema podacima Svetske banke.
Zatim je počeo postepeno da raste, dostigavši nedavni maksimum od 1,57 u 2016.
U 2022. godini, ukupna stopa plodnosti u EU bila je 1,46 živorođenih po ženi, približavajući se nivoima ranih 2000-ih, koji su bili oko 1,4.
Stopa fertiliteta se značajno promenila u zemljama EU u poslednjih 20 godina, smanjivši se u 13 od 27 država članica EU između 2002. i 2022. godine.
Irska i Finska su prijavile najznačajnije smanjenje stope fertiliteta, svaka pala za preko 0,4 poena, što odgovara padu od više od 20 procenata.
Nasuprot tome, Češka, Rumunija i Bugarska su zabeležile najveća povećanja, od kojih je svaka porasla za više od 35 procenata.
EU ima jednu od najnižih stopa fertiliteta u svetu
EU je 2021. prijavila stopu fertiliteta od 1,52, najnižu nakon regiona Istočne Azije i Pacifika, koji je imao stopu od 1,49, prema podacima Svetske banke.
Zapadna i Centralna Afrika imale su najveću stopu fertiliteta od 4,98, zatim istočna i južna Afrika sa 4,35 i arapski svet sa 3,14.
Prosečna globalna stopa fertiliteta bila je 2,27, a Severna Afrika i Bliski istok su prijavili višu stopu od 2,63. Stopa Severne Amerike od 1,64 bila je nešto iznad proseka OECD-a od 1,59.
Od 1970. godine primetan je trend pada stope fertiliteta u skoro svim regionima, iako je ovaj pad bio znatno sporiji u Africi.
Stope fertiliteta u sve 41 evropskoj zemlji, uključujući EU, EFTA i zemlje kandidate, ispod su globalnog proseka.
(JA/EUpravo zato/Euronews)
