"Moj glas, moj izbor", inicijativa koja promoviše siguran i dostupan abortus u Evropskoj uniji, prikupila je milion potpisa širom Unije i premašila potrebne pragove u 15 zemalja – više nego dvostruko od neophodnih sedam.
"Uspeli smo da povežemo celu EU i izgradimo mrežu širom Evrope. Najvažnije je da smo jasno pokazali da je pravo na slobodno odlučivanje o rađanju zajednička vrednost u Evropi", izjavila je Nika Kovač, koordinatorka kampanje, u saopštenju za medije.
Inicijativu vodi Institut 8. mart, slovenačka neprofitna organizacija za rodnu ravnopravnost, koja poziva Evropsku komisiju da predloži konkretne mere kojima bi se osiguralo da svi građani EU, bez obzira na nacionalnost ili prebivalište, imaju pristup bezbednim i legalnim uslugama abortusa.
Prikupljenih milion potpisa obavezuje Evropsku komisiju da odgovori na inicijativu formalnom komunikacijom koju usvaja Kolegijum komesara i da odluči da li će preduzeti bilo kakve mere.
Bezbedan pristup abortusu u EU široko je diskutovana tema u evropskim institucijama.
Simbolično glasanje o pravima na pristup abortusu
U aprilu je Evropski parlament glasao za uključivanje prava na pristup abortusu u Povelju osnovnih prava EU, inicijativu koja je dobila široku podršku u parlamentu.
Međutim, glasanje je uglavnom simbolično, jer je rezolucija neobavezujuća, a usvajanje prava na pristup abortusu u punom obimu zahtevalo bi jednoglasnu podršku svih 27 zemalja članica da bi bila uključena u Povelju EU.
Neslaganja sa parlamentom o pitanjima abortusa bila su deo razloga zbog kojih je komesaru za zdravlje Oliveru Varheljiju seksualno i reproduktivno zdravlje oduzeto iz portfelja i prvi put premešteno pod komesarku za ravnopravnost Hadju Lahbib.
"To je nadležnost država članica, pa će nam biti potrebna saglasnost svih. Biće potrebna ta jednoglasnost, ali se nadam da ćemo uspeti da zaštitimo živote žena", izjavila je Lahbib tokom svog prvog obraćanja u Odboru za javno zdravlje Evropskog parlamenta.
Dodala je da je neprihvatljivo da abortus nije jednako dostupan u svim zemljama EU, jer to samo "povećava socijalne razlike i jaz među državama članicama".
Kakvi su zakoni o abortusu u Evropi?
Francuska
Francuska je u martu ove godine postala prva zemlja koja je u Ustav unela pravo žene da zatraži abortus.
Abortus je zakonit od 1974, a oko 80 odsto Francuza podržava slobodu izbora.
Sa druge strane, Poljska, kao konzervativnija zemlja sa većim uticajem Katoličke crkve, predstavila je zabranu abortusa 2021. godine. Prekid trudnoće je moguć samo u slučajevima silovanja, incesta ili ukoliko je ugrožen život majke. Takva odluka je izvela veliki broj ljudi na ulice.
Velika Britanija
Abortus je u Velikoj Britaniji dozvoljen do 24. nedelje trudnoće, a nema nikakvih ograničenja.
Nove mere, uvedene tokom pandemije, dozvolile su ženama da sprovedu pobačaj i kod kuće, tokom prvih 10 nedelja od začeća. Kada istekne taj period, zahvat se mora obaviti u klinici.
Najstroži zakoni na Malti
Mala katolička nacija takođe ima veoma stroga pravila koja su ipak promenjena prošle godine ukoliko je ženi ugrožen život.
Malta je prethodno bila jedina zemlja EU u kojoj nije bila dozvoljena bilo koja vrsta abortusa. I dalje je nezakonit u slučaju silovanja, incesta i ozbiljnih deformiteta fetusa.
Italija
Tradicionalno katolička zemlja dozvoljava prekid trudnoće tokom 90 dana od začeća još od 1978. godine, ali pristup ovoj proceduri nije toliko lak.
Oko 63 odsto ginekologa odbija da izvršava abortuse iz moralnih ili verskih razloga.
Nekoliko regiona je ograničilo upotrebu pilula, a takođe finansiraju udruženja koja se protive abortusu. Premijerka Meloni je istakla da nije pobornik abortusa, ali da neće menjati zakon.
Španija
Parlament je prošle godine dozvolio devojčicama od 16 i 17 da se podvrgnu abortusu bez roditeljske dozvole.
Zakon je takođe uklonio odredbu kojom je žena imala period od tri dana da razmisli o svojoj odluci.
I u toj zemlji pojedini doktori odbijaju da sprovode procedure, pa se većina abortusa obavlja na privatnim klinikama.
Abortus je dozvoljen u prvih 14 nedelja, ili u izuzetnim slučajevima do 22. nedelje.
Nemačka
Nemice se mogu odlučiti na abortus u prvih 12 nedelja od začeća ukoliko se obrate savetovalištu.
Prekid trudnoće je dalje deo krivičnog zakona, pa je tehnički moguće završiti i u zatvoru, ali se to veoma retko događa u praksi.
Komisija sačinjena od stručnjaka je predložila da se abortus u potpunosti dekriminalizuje u prvih 12 nedelja trudnoće.
Mađarska
Abortus u prvih 12 nedelja je zakonit u Mađarskoj od 1953, ali su pravila počela da se zatežu pre dve godine.
Pacijentkinje tako prvo moraju da slušaju otkucaje srca fetusa pre nego što se zaista odluče na prekid trudnoće.
Savetovanje je obavezno pre trudnoće, što je potez koji je kritikovala i Svetska zdravstvena organizacija.
Mađarska je 2011. usvojila novi ustav kojim se garantuje zaštita fetusa od začeća, ali abortus nije zabranjen.
Irska
U Irskoj je godinama bilo zabranjeno obaviti abortus, pa je godišnje 3.000 žena putovalo u Britaniju zbog toga.
Nakon referenduma 2018. pravila su ublažena, tako da je pobačaj moguć u prvih 12 nedelja. Dozvoljeno je obaviti ga i kasnije ukoliko fetus ima trajni deformitet i ukoliko je trudnici život ugrožen.
Zakon je promenjen nakon što je 2012. žena umrla od sepse jer je doktor odbio da izvede abortus.
(EUpravo zato)
