Pušenje je jedan od vodećih uzroka raka i preuranjene smrti u Evropskoj uniji, gde svake godine dovodi do oko 700.000 smrti, piše ENR, zajednički projekt dvadesetak evropskih novinskih agencija.
Većina ministara zdravstva u Evropskoj uniji je početkom decembra izrazila svoju podršku proširenju nepušačkih prostora u pokušaju da se smanji broj smrti od raka.
Predlog je prošao nakon što su za njega glasale sve zemlje osim suzdržanih Nemačke i Grčke, što je naglasilo političke podjele glede tog pitanja.
Svrha novih preporuka je ograničavanje pušenja na otvorenim javnim prostorima gde se okupljaju deca ili druge ranjive grupe poput igrališta, zabavnih parkova, bazena, terasa restorana i javnog prevoza.
Reč je o neobvezujućim preporukama budući da je zdravstvo u isključivoj nadležnosti država članica.
Preporuke se takođe odnose na novosti kao što su elektronske cigarete i grejani duvanski proizvodi kako bi se od pušenja odvratili mladi.
Evropski parlament je nedelju dana pre toga glasao protiv rezolucije na istu temu nakon što su desničarski zastupnici izglasali amandmane radi razlikovanja tradicionalnih duvanskih proizvoda i elektronskih uređaja.
Međutim, parlamentarna rezolucija bi imala samo simboličku vrednost.
Evropska komisija je predložila izmene trenutnih smernica iz 2009. s obzirom na činjenicu da svake godine oko 700.000 ljudi izgubi živote zbog uživanja duvana, rekao je novi evropski poverenik za zdravstvo Oliver Varhelji uoči glasanja.
"To je najveći zdravstveni rizik u Evropskoj uniji koji se može izbeći", naglasio je Varhelji.
Procenjuje se da konzumacija duvanskih proizvoda svake godine ubija više od osam miliona ljudi u svetu, uključujući 1,3 miliona nepušača koji su izloženi pasivnom pušenju, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije (WHO).
Prema evropskim brojkama, četvrtina smrti od raka u Uniji, na Islandu i u Norveškoj može se pripisati pušenju, što duvan čini vodećim uzročnikom rizika za rak.
Međutim, za javnozdravstvene politike nadležne su zemlje članice, što znači da nove preporuke nisu obvezujuće i da ih članice mogu, ali ne moraju implementirati.
Evropska komisija je u sklopu evropskog plana za borbu protiv raka odlučila stvoriti "generaciju bez duhana", odnosno da do 2024. manje od pet posto stanovništva Unije koristi duhanske proizvode.
Osim toga, EU je izdvojio značajna sredstva kako bi zemlje članice podržao u implementaciji tih mera.
Programom EU4Health dodeljeno je 16 miliona evra za promovisanje politika protiv pušenja, a programom Horizon 80 miliona evra za istraživanje načina suzbijanja korišćenja duvana i sprečavanja zavisnosti.
Velike razlike širom unije u borbi protiv pušenja
Podaci koje je iz preko 40 zemalja prikupio Smoke Free Partnership, evropska koalicija nevladinih organizacija suzbijanje duvanskih proizvoda, pokazuju da je 2022. više od pola zemalja u Evropi imala "dobre" ili "vrlo dobre" mere za zaštitu građana od pasivnog pušenja.
Pojedine evropske zemlje su zabranile pušenje u blizini škola, ispred radnih mjesta ili na sportskim stadionima, a Švedska je jedina evropska zemlja koja je u potpunosti zabranila pušenje u restoranima i na terasama kafića.
U Švedskoj broj pušača je nizak uglavnom zbog tradicionalnog "snusa", proizvoda od izgnječenog duvana koji se stavlja ispod usne i koji se smatra manje štetnim od pušenja jer škodi isključivo korisniku.
Prema poslednjim podacima, 22 posto Šveđana i 10 posto Šveđanki svakodnevno koristi snus.
Snus bez duvana, ali sa dodanim nikotinom, dostupan je od 2014. i postao je izuzetno popularan, a naročito među mladima, a često mu se dodaju razni ukusi.
Budući da službeno nije duvanski proizvod, nije zabranjen u Evropskoj uniji, iako postoje određene zabrane na nacionalnim nivoima.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
