Vlada Nemačke je rešila da pooštri pravila o bolovanju i sve veći izostanak radnika sa posla, ali istraživači upozoravaju da se time rešavaju posledice, ali ne i uzrok.
Kako su naveli, radnici u Nemačkoj rade pod sve većim pritiskom koji utiče na njihovo mentalno zdravlje, što samim tim pogoršava uslove za rad, naročito u sektorima poput zdravstva i obrazovanja, navodi Rojters.
Podatak udruženja zdravstvenih osiguravača BKK, pokazuje da su radnici u Nemačkoj tokom 2024. godine u proseku bili na bolovanju oko 22 dana, dok je ta brojka dve godine ranije bila znatno niža, a razliku je napravilo uvođenje elektronskog sistema prijave bolovanja.
Vlada Fridriha Merca sada je načinila plan koji će ukinuti mogućnost otvaranja bolovanja telefonom, dok će poslodavcima biti omogućeno da zahtevaju lekarsku potvrdu već od prvog dana odsustva. Ova mera deo je šire strategije povećanja produktivnosti u privredi koja se suočava sa starenjem stanovništva i godinama slabog privrednog rasta.
Mentalni poremećaji čine 4,8 odsto svih slučajeva bolovanja
Istraživači koji su se bavili bolovanjem u Nemačkoj su došli do zaključka da mentalno zdravlje i tržište rada upozoravaju da se pravi problemi nalaze u zanimanjima sa najvećom stopom odsustva, poput medicinskih sestara, negovatelja i nastavnika. Kao ključne faktore navode hroničan nedostatak zaposlenih, niske plate, ograničene mogućnosti napredovanja i veliki emocionalni pritisak.
Podaci BKK-a pokazuju da su žene zaposlene u zdravstvu i socijalnoj zaštiti tokom 2024. godine u proseku bile na bolovanju 27 dana, nastavnici 24 dana, dok su zaposleni u finansijskom sektoru u proseku izostajali 18 dana, a u sektoru komunikacija 16 dana.
Veliki zahtevi i nedovoljna nagrada
Broj dana bolovanja zbog problema sa mentalnim zdravljem među osiguranicima AOK-a porastao je za 47 odsto od 2014. godine. Najveći udeo dijagnoza povezanih sa mentalnim zdravljem beleži se upravo u zdravstvu, obrazovanju i socijalnim službama.
Stručnjaci kombinaciju velikih zahteva i nedovoljne nagrade opisuju kao neravnotežu između uloženog truda i dobijene naknade, dok istraživanja medicine rada povezuju takvu neravnotežu sa mentalnim poremećajima, dugotrajnim bolovanjima i povećanim rizikom od koronarne bolesti srca, navodi Rojters.
Sindikat: Predlog odražava kulturu nepoverenja prema radnicima
Vladin predlog kritikovao je i sindikat uslužnih delatnosti Verdi, jer, kako su naveli odražava se na "kulturu nepoverenja" prema radnicima. Udruženja lekara upozorila su da bi takva promena bila "apsolutno katastrofalna" za već preopterećene lekarske ordinacije, pa je usledio i odgovor vlade u kome se navodi da će sami poslodavci odlučivati da li žele da primene novo pravilo ili da zadrže dosadašnji sistem, prema kojem je lekarska potvrda potrebna tek od četvrtog dana bolesti.
(EUpravo zato/Index.rs)