Britanski hirurzi prvi put su tokom operacije tumora na mozgu koristili veštačku inteligenciju u realnom vremenu kako bi im pomogla da preciznije izbegnu krvne sudove i nerve i bezbednije uklone tumor.
Prvi pacijent na svetu koji je podvrgnut ovakvom zahvatu je 48-godišnji Rajs Hibert iz Bedfordšira, otac dvoje dece. Lekari iz bolnice University College London navode da bi bez operacije mogao da izgubi vid.
Tokom zahvata AI sistem je analizirao snimak operacije uživo i hirurškom timu pokazivao gde se nalaze važne, ali oku nevidljive krvne žile i nervi. Zahvaljujući tome, lekari su uspeli da uklone znatno veći deo tumora, uz manji rizik po pacijenta, piše BBC.
"Kada je reč o bezbednosti pacijenta, apsolutno vidim korist od ovakve tehnologije. U glavi nemamo putokaze koji bi lekarima pružili takve informacije", rekao je Hibert.
Tumor otkriven nakon gubitka svesti
Pre samo godinu i po dana ovaj 48-godišnjak, koji radi kao rukovodilac korisničke službe, bio je potpuno zdrav. Svakog dana je tokom pauze za ručak pešačio oko tri kilometra.
A onda je tokom jedne od tih šetnji iznenada izgubio svest i doživeo napad nasred ulice.
Snimanje mozga pokazalo je da ima dobroćudni tumor veličine 11 milimetara na hipofizi, žlezdi veličine zrna graška koja se nalazi u bazi lobanje. Hipofiza proizvodi važne hormone koji regulišu brojne funkcije u organizmu, uključujući rast, metabolizam, krvni pritisak i telesnu temperaturu.
Problem je predstavljao položaj tumora. Nalazio se veoma blizu karotidnih arterija, velikih krvnih sudova koji snabdevaju mozak krvlju, kao i optičkih nerava. Kako je tumor počeo da pritiska nerve zadužene za vid, Hibertu se sužavalo periferno vidno polje.
Nije se dvoumio kada mu je ponuđena AI operacija
Operacija u početku nije bila hitna, ali su se njegovi simptomi postepeno pogoršavali. Počeo je da se sapliće o predmete, a osećao je i izražen umor i vrtoglavicu.
"Tokom 18 godina koliko smo u braku uvek sam ja ustajao i kuvao kafu supruzi. Nisam nameravao da dozvolim da me ovaj tumor u tome zaustavi", rekao je Hibert.
Kako je istakao, najveći teret bolesti bio je emocionalne i psihološke prirode.
"Iako su mi mnogi ljubazno nudili pomoć, ne želite da budete nekome na teretu", rekao je.
Kada su mu hirurzi ponudili da bude prvi pacijent na kome će tokom operacije biti primenjen njihov novi AI sistem, nije se dvoumio.
"Ako pacijenti nisu spremni da učestvuju u istraživanjima, kako će lekari učiti i kako će medicina napredovati?", rekao je Hibert.
"Hirurški ChatGPT" kao dodatni par očiju
Operacija je izvedena tako što je kroz nos do baze lobanje uveden endoskop - tanak instrument sa kamerom. Tumor se nalazio u blizini, ali je bio skriven iza slojeva kosti i čvrste moždane opne.
Pronalaženje najsigurnijeg mesta za uklanjanje tumora nije jednostavno, posebno zato što se anatomija razlikuje od pacijenta do pacijenta.
Prema podacima istraživača, postojala je mogućnost od 25 do 50 odsto da tumor ne bude u potpunosti uklonjen, dok je rizik od povrede glavnog krvnog suda iznosio između 0,5 i 2 odsto. Tu je AI sistem odigrao ključnu ulogu.
Na posebnom ekranu veštačka inteligencija je analizirala prenos operacije uživo, pratila položaj hirurških instrumenata i označavala područja na kojima se najverovatnije nalaze krvni sudovi i nervi. Istovremeno je pokazivala mesta koja su najbezbednija za pristup tumoru.
Princip podseća na tehnologiju prepoznavanja lica na pametnim telefonima, samo što AI umesto lica prepoznaje važne anatomske strukture koje često nisu vidljive hirurgu.
"To je još jedan stručni par očiju u operacionoj sali"
Prosečan hirurg u Velikoj Britaniji godišnje izvede svega desetak do 20 ovakvih operacija. Pre zahvata uglavnom se oslanja na ranije napravljene snimke kako bi se upoznao sa anatomijom konkretnog pacijenta.
Istraživači su svoj AI sistem trenirali na stotinama snimaka operacija uklanjanja tumora hipofize. Na svakom snimku pažljivo su označavali krvne sudove i nerve kako bi sistem naučio da ih prepoznaje.
"Sistem je treniran na većem broju operacija nego što ih većina hirurga vidi ili izvede tokom čitave karijere i može da posluži kao dodatni, stručni par očiju", rekao je profesor Hani Markus, jedan od hirurga koji su učestvovali u zahvatu.
On je naglasio da se ovaj sistem razlikuje od drugih eksperimentalnih AI alata po tome što radi u realnom vremenu, tokom same operacije.
Ipak, veštačka inteligencija ne donosi odluke umesto lekara. Hirurzi zadržavaju potpunu kontrolu nad zahvatom, a AI im služi isključivo kao pomoć.
Dugoročna ambicija istraživačkog tima je razvoj svojevrsnog "ChatGPT-a za hirurge" - sistema koji bi u operacionoj sali mogao da pruži dodatno stručno mišljenje kada hirurgu zatreba.
"To je još jedan stručnjak kome mogu da se obrate za savet ako žele, ili da ga ignorišu ako se sa njim ne slažu", objasnio je profesor Markus.
Projekat finansiraju britanski Nacionalni institut za istraživanje zdravlja i nege i Google, a istraživački tim već priprema veće kliničko ispitivanje nakon višegodišnjeg testiranja u laboratoriji.
"Život mi se vratio"
Hibert kaže da je poboljšanje vida primetio gotovo odmah nakon operacije.
"Čim sam otvorio oči posle operacije, imao sam osećaj kao da vidim u 360 stepeni. Godinu dana nisam tako jasno video", rekao je.
Tokom osam nedelja nakon operacije vid mu se poboljšavao gotovo iz dana u dan.
"Vratila mi se energija, a svi simptomi koje sam imao pre operacije nestali su. Život mi se vratio."
Britanski ministar za zdravstvene inovacije Džejms FrIt izrazio je zadovoljstvo zbog toga što je Hibert bio deo ovog državnog istraživačkog projekta.
"Veštačka inteligencija zahteva odgovarajuće zaštitne mehanizme i uvek ćemo voditi računa o bezbednosti. Ali istovremeno moramo da iskoristimo mogućnosti koje nam ova tehnologija pruža", poručio je ministar.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
