Novo naučno istraživanje prvi put pruža dokaze da nasleđeni geni imaju ključnu ulogu u razvoju raka, što bi moglo da promeni način prevencije, ranog otkrivanja i lečenja ove bolesti.
Mnogi pušači nikada ne obole od raka pluća, dok se kod pojedinih ljudi koji nikada nisu zapalili cigaretu razvije ova opaka bolest. Slično je i sa rakom kože, ne obolevaju svi koji su dugo izloženi suncu.
Nova studija, objavljena u uglednom naučnom časopisu Nature, mogla bi da pruži odgovor na jedno od najvećih pitanja u onkologiji - zašto ljudi izloženi istim faktorima rizika često imaju potpuno različite ishode.
"Ovo istraživanje pruža veoma važan uvid u to da nasleđeni geni mogu imati veliki uticaj na način na koji se rak razvija nakon oštećenja DNK", izjavio je Sem Godfri iz organizacije Cancer Research UK.
Naučnici su otkrili da čak i relativno male genetske razlike koje nasleđujemo od roditelja mogu značajno da utiču na razvoj tumora nakon izlaganja istim kancerogenim faktorima. Zbog toga smatraju da bi buduće strategije prevencije i skrininga morale mnogo više da uzimaju u obzir genetiku i razlike među populacijama.
Geni određuju kako će se tumor razvijati
Rezultati pokazuju da genetsko nasleđe utiče na to koje će mutacije opstati, na koji način će se tumor razvijati, ali i kako će reagovati na terapiju.
"Prvi put smo uspeli da pokažemo u kojoj meri genetska osnova utiče i na proces nastanka mutacija i na puteve kojima dolazi do razvoja tumora", rekao je profesor Dankan Odom, koji je vodio istraživanje.
Eksperiment na miševima otkrio velike razlike
Naučnici su koristili četiri genetski različite grupe laboratorijskih miševa, čija raznolikost odgovara genetskim razlikama koje postoje među ljudima.
Sve životinje bile su izložene istoj količini dietilnitrozamina, poznatog kancerogena koji se nalazi u duvanskom dimu i pojedinim prerađenim namirnicama. Ova supstanca oštećuje DNK ćelija jetre i može da izazove mutacije koje dovode do nastanka tumora.
Iako su svi miševi dobili potpuno istu dozu kancerogene supstance, u istom uzrastu i pod identičnim uslovima, tumori su se razvijali na različite načine, u zavisnosti od njihovog genetskog nasleđa.
Istraživači su analizirali gotovo 600 tumora kako bi rekonstruisali njihov razvoj.
Iako su mnogi tumori na kraju aktivirali iste biološke procese koji podstiču rast raka, do toga su dolazili različitim mutacijama i genetskim promenama. To ukazuje da nasledna DNK ne utiče samo na rizik od nastanka raka, već i na način na koji bolest napreduje.
Put ka personalizovanom lečenju
Autori studije smatraju da bi ovi rezultati mogli značajno da unaprede skrining programe i razvoj personalizovane medicine.
"Ako genetsko nasleđe utiče i na rizik od obolevanja i na razvoj tumora, buduće strategije prevencije i ranog otkrivanja raka moraće da uzmu u obzir nasledne gene i razlike među populacijama", rekla je Sara Ejtken sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Jejl, jedna od autorki istraživanja.
"Odgovor pacijenata na lekove protiv raka verovatno zavisi od njihovog genetskog nasleđa, pa će u budućnosti možda biti potrebno prilagoditi dijagnostiku i lečenje svakom pojedincu", istakla je Ejtken.
Potrebna su dodatna istraživanja
Stručnjaci naglašavaju da rezultate tek treba potvrditi istraživanjima na ljudima, ali smatraju da bi ovo otkriće moglo značajno da promeni razumevanje nastanka raka.
"Potrebno je još istraživanja kako bismo u potpunosti razumeli šta ovi rezultati znače za ljude. Ipak, ovo otkriće moglo bi da promeni način na koji posmatramo nastanak raka i da dovede do preciznijih i efikasnijih metoda prevencije i lečenja", zaključio je Sem Godfri iz organizacije Cancer Research UK.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
