Povišeni trigliceridi uglavnom su posledica pogrešnog načina ishrane i nedostatka fizičke aktivnosti. Lekari, ipak, ovaj problem posmatraju uzimajući u obzir celokupni način života. Nedovoljna količina sna, slaba kontrola stresa i neki lekovi, takođe mogu da budu razlog za više nivoe triglicerida.
Šta su trigliceridi?
Trigliceridi su vrsta masnoća (lipida) u krvi, slična holesterolu. Njihov povišen nivo (hipertrigliceridemija) može da poveća rizik od ateroskleroze, odnosno sužavanja i očvršćavanja arterija. Američki koledž kardiologije napominje da izrazito visoki trigliceridi ponekad mogu biti povezani sa pankreatitisom, odnosno upalom pankreasa.
Manje poznati faktori, poput količine sna, unosa alkohola i nivoa stresa, takođe mogu da utiču na vrednosti triglicerida. Nema dovoljno dokaza da su ovi faktori direktan uzrok, ali svakako imaju svoju ulogu, smatraju stručnjaci.
"Loša ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, stres i loš san utiču na zdravlje srca, ali se često zanemaruju", kaže dr Endru Frimen, kardiolog Nacionalnog jevrejskog zdravstvenog centra u Denveru. Na primer, i nasleđe je kod nekih pacijenata jedan od odlučujućih činilaca.
Genetika
Kao i kod holesterola, povišeni trigliceridi mogu da budu nasledni - stanje se zove porodična hipertrigliceridemija. Kod nekih pacijenata u pitanju je kombinacija genetskih i životnih faktora.
Referentne vrednosti triglicerida u krvi su do 1,70 mmol/L. Kod porodične hipertrigliceridemije koncentracije su u rasponu od 2,30 do 10 mmol/L (ili više).
Što su vrednosti više, veći je i rizik od upale pankreasa. Lečenje je često usmereno na promene u načinu ishrane, uz pomoć nutricioniste, kao i lekove poput gemfibrozila, fenofibrata i nikotinske kiseline.
Reakcija na određene lekove
Određene vrste lekova mogu da povećaju nivo triglicerida, kao na primer neki imunosupresivi, antivirusni lekovi, antipsihotici, hormonska terapija i lekovi za kardiovaskularne bolesti.
Povišeni trigliceridi mogu da se jave i kao reakcija na beta-blokatore, diuretike u terapiji krvnog pritiska, kao i na imunosupresive ciklosporin i takrolimus. U ovakvim situacijama lekari proveravaju terapiju pacijenata i po potrebi je prilagođavaju ili prate lipidni status tokom lečenja.
Prosti šećeri i ugljeni hidrati
Nepravilna ishrana je najčešći uzrok povišenih triglicerida. Višak kalorija i šećera u telu pretvara se u trigliceride i skladišti kao mast. Ishrana bogata ultraprerađenim namirnicama, belim brašnom i šećerom može značajno da pogorša stanje. Preporučuje se prelazak na uravnoteženu, celovitu ishranu sa manje masti i više biljnih namirnica.
Alkohol
Konzumacijom alkohola dodatno unosimo kalorije i šećere, što negativno utiče na trigliceride. Takođe, alkohol može da ometa razgradnju masti u jetri i da poveća nivo lošeg holesterola.
Kod veoma visokih vrednosti, lekari često preporučuju potpuno izbegavanje alkohola tokom određenog perioda.
Premalo ili previše sna
Stručnjaci savetuju najmanje 7 sati noćnog sna. Nedostatak sna smatra se faktorom rizika za razvoj gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i povišenog krvnog pritiska, a svi ovi faktori utiču na vrednosti triglicerida.
Poremećaji sna, poput apneje, takođe mogu da povećaju rizik. S druge strane, previše sna (više od 10 sati) može biti povezano sa metaboličkim problemima i nižom fizičkom aktivnošću.
Stres
Stres može indirektno da utiče na trigliceride, jer često vodi ka nezdravim navikama. Kada smo pod jakim stresom, unosimo veće količine šećera, alkohola i namirnica sa dosta soli i nezdravih masti.
Hronični stres takođe može da izazove upalne procese i poveća lučenje lipoproteina koji prenose trigliceride kroz krv, a u tim uslovima raste i rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti.
Meditacija ili joga, svakodnevna fizička aktivnost i druženje sa bliskim osobama neki su od načina dobre kontrole stresa.
Izvor: everydayhealth.com/ zdravlje. kurir.rs
