Razumevanje upale, odnosno načina na koji se ona može kontrolisati, jedan je od najvećih izazova savremene medicine.
Kao prva linija odbrane organizma, upala ima ključnu ulogu u zaštiti od infekcija, ali kada izmakne kontroli može doprineti razvoju brojnih ozbiljnih bolesti.
Zapaljenska reakcija nastaje kada organizam prepozna prisustvo virusa, bakterija ili drugih uzročnika infekcije. Osim što otežava njihovo širenje, upala aktivira i druge delove imunog sistema koji učestvuju u odbrani organizma.
Međutim, preterana ili dugotrajna upala može biti podjednako opasna kao i sama infekcija. Loša regulacija zapaljenskog odgovora povezuje se sa brojnim bolestima, od infekcija i raka do autoimunih i neurodegenerativnih oboljenja.
Jedan od najpoznatijih primera bio je kovid-19, kada su najteži oblici bolesti često bili posledica preteranog odgovora imunog sistema, a ne samog virusa. Upravo zato su lekovi koji su smanjivali prekomernu upalu bili među najefikasnijim terapijama za najteže pacijente.
Kontrola upale danas predstavlja osnov mnogih savremenih terapija, uključujući imunoterapiju protiv raka, lečenje autoimunih bolesti, ali i istraživanja vezana za bolesti srca, starenje ćelija, Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest.
Protein STING - ključni regulator upale
Jedan od najvažnijih regulatora zapaljenskog odgovora je protein STING, koji se nalazi u endoplazmatičnom retikulumu ćelije. Njegova aktivacija može imati različite efekte, u zavisnosti od bolesti.
Kod pojedinih tumora može pomoći imunom sistemu da prepozna i uništi ćelije raka, dok kod određenih virusnih infekcija može doprineti zaštiti organizma ili, suprotno tome, izazvati preteranu imunološku reakciju. Mutacije ovog proteina povezane su i sa retkim hroničnim zapaljenskim bolestima koje se često javljaju kod dece.
Zbog toga naučnici nastoje da otkriju sve mehanizme koji utiču na njegovo aktiviranje.
DNK na pogrešnom mestu pokreće alarm
Do sada je bilo poznato da STING reaguje kada u ćeliji otkrije DNK na mestu gde ona ne bi trebalo da se nalazi.
DNK, koja sadrži genetske informacije, normalno se čuva u jedru ćelije. Naučnici to porede sa bibliotekom u kojoj se čuvaju dragocene knjige, iz nje se prave kopije u obliku RNK koje napuštaju jedro, dok original ostaje zaštićen.
Ako se DNK pojavi van jedra, to je znak da je ćelija ozbiljno oštećena ili da virus ili bakterija pokušavaju da ubace svoj genetski materijal. Tada STING pokreće odbrambeni odgovor organizma.
Naučnici otkrili novi mehanizam aktivacije
Nova studija, objavljena u aprilu 2026. godine, pokazala je da STING može biti aktiviran i na potpuno drugačiji način.
Istraživači su otkrili da povećana koncentracija kalcijuma u citoplazmi, zajedno sa stresom u endoplazmatičnom retikulumu, može da pokrene antivirusni i zapaljenski odgovor čak i bez prisustva DNK van jedra.
To znači da STING nije samo senzor koji prepoznaje "zalutalu" DNK, već mnogo složeniji sistem sposoban da registruje različite oblike ćelijskog stresa i na njih odgovori aktiviranjem imunog sistema.
Naučnici ističu da su poremećaj ravnoteže kalcijuma i stres endoplazmatičnog retikuluma prisutni u brojnim biološkim procesima, uključujući razvoj tumora i različite virusne infekcije.
Kalcijum kao ljuta paprika
Autori istraživanja ovaj proces objašnjavaju jednostavnom analogijom.
Ćeliju porede sa kuhinjom, a kalcijum sa veoma ljutom kajenskom paprikom. Mala količina začina može poboljšati ukus jela, ali ako se cela posuda prospe u hranu, ona postaje nejestiva.
Na isti način, pažljivo kontrolisana količina kalcijuma pomaže normalnom funkcionisanju ćelije, dok njegov višak izaziva snažan stres koji može dovesti do njenog odumiranja.
Naučnici smatraju da bi bolje razumevanje ovog novootkrivenog mehanizma moglo otvoriti put razvoju novih terapija koje bi preciznije regulisale upalu, poboljšale odbranu organizma od infekcija i unapredile lečenje raka, autoimunih i drugih zapaljenskih bolesti.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
