Danas se u svetu obeležama Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti, a pažnju na ovu bolest skreće i Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest, pridruženi član Međunarodne asocijacije za Alchajmerovu bolest (ADI).
Procenjuje se da danas ima preko 55 miliona ljudi koji žive sa ovim stanjem u svetu, od kojih u Srbiji više od 140,000, a za nešto više od pet godina ova cifra će se povećati na 78 miliona na globalnom nivou.
Globalno, 75% onih koji žive sa demencijom ostaje nedijagnostikovano. Nizak nivo svesti, trajna stigma, dezinformacije i diskriminacija ometaju napore za rešavanje ovog stanja, što znači da mnogi ignorišu znake upozorenja o bolesti, dok uz blagovremenu dijagnozu, ljudi mogu pristupiti postdijagnostičkoj podršci kako bi im se omogućilo da žive duže samostalno, kvalitetnije i dostojanstvenije.
"Nismo na vreme shvatili. Imali smo predrasude da je zaboravnost normalna u poznim godinama, pa smo demenciju pripisivali starosti. Tek posle tri godine patnje i sumnji odveli smo majku lekaru, dobila je pravu dijagnozu i lekove koji su joj pomogli da smanji agresivnost i nemir", kazala je gospođa S. S., koja 15 godina brine o majci, koja živi sa demencijom, navodi se na sajtu Srpskog udruženja.
Demencije su jedan od glavnih uzroka invaliditeta i zavisnosti starijih ljudi, a naši sistemi, na prvom mestu zdravstvene i socijalne zaštite, nisu spremni za sadašnji a kamoli budući broj obolelih. Demencija je i sedmi vodeći uzrok smrtnosti na globalnom nivou. Ovo ima i ozbiljne ekonomske posledice. Trenutno procenjeni godišnji troškovi demencije na svetskom nivou iznose 1,3 biliona dolara, ali se do 2030. očekuje da će se troškovi udvostručiti na 2,8 biliona dolara.
Rani simptomi za otkrivanje bolesti
Prepoznavanje ove podle bolesti nimalo nije lako zbog sličnosti sa drugim stanjima organizma, a najčešće se oslanja na praćenje suptilnih promena u ponašanju, kognitivnim sposobnostima i novim biomarkerima.
Prostorna dezorijentacija i poteškoće u snalaženju u poznatom prostoru mogu se pojaviti i do 25 godina pre glavnih simptoma; Gubitak pamćenja i zaboravljanje nedavnih informacija; Problemi sa svakodnevnim zadacima i poteškoće pri obavljanju poznatih poslova kod kuće ili na poslu; Promene raspoloženja i ponašanja, česte promene raspoloženja, zbunjenost, sumnjičavost ili povlačenje iz društvenog života.
Naučna istraživanja pokazuju da određeni proteini (poput GDF15) u krvi mogu ukazati na povećani rizik od demencije mnogo godina pre pojave kliničkih znakova, dok se starost i genetika smatraju najvećim faktorima rizika, genetske predispozicije i opšte zdravstveno stanje (vaskularni faktori) značajno utiču na razvoj bolesti.
Nedostaci u sistemu
U ovom trenutku, zajednici nedostaju grupe podrške, savetovališta za obolele i srodnike koji brinu o njima, edukativne radionice za porodice i sistematsko obrazovanje zdravstvenih i radnika u socijalnoj zaštiti.
Obeležavanje
Prvi put je obeležen 1994.godine, kada su se udruženja za borbu protiv demencije i druge organizacije ujedinile u naporima da se podigne svet o bolesti i njenom uticaju na porodice, zajednice i nacije, dok je 2012. godine, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ovu bolest proglasila za javno zdravstveni problem i kao prioritet javnog zdravlja. U Srbiji, ovaj datum se obeležava od 2012. godine.
(EUpravo zato)