Kada je Sandro Botičeli naslikao "Rođenje Venere", stvorio je jedno od najprepoznatljivijih dela u istoriji umetnosti. Ali iza lika boginje, krije se priča o stvarnoj ženi čija je lepota očarala renesansnu Firencu, ali i čiji život je prerano ugašen.
Ko je bila Venera?
Veruje se da je slikaru kao inspiracija poslužila Simoneta Vespuči, mlada plemkinja koju su savremenici smatrali najlepšom ženom tog vremena. U Firencu je stigla kao veoma mlada, a njena izuzetna lepota ubrzo ju je učinila omiljenom ličnošću na dvoru porodice Mediči.
Pesnici su joj posvećivali stihove, umetnici su želeli da je naslikaju, a njeno ime postalo je sinonim za renesansni ideal ženske lepote tadašnje Evrope.
Međutim, njen život je trajao svega 22 godine. Simoneta je preminula 26. aprila 1476. godine, a mnogi su sve do skoro verovali da je preminula od tuberkuloze, uobičajene bolesti za to vreme, za koju tada nije postojao lek.
Tuberkuloza ili nešto drugo?
Naučnici pod vođstvom Paola Pocilija primetili su da Simoneta na nekoliko slika ima blagi strabizam (razrokost). Stoga su svoj fokus pomerili na pročavanje bolesti povezanih sa istim i svoje zapažanje objavili u časopisu Endocrinology, Diabetes & Metabolism.
Zaključak jeste da je ona najverovatnije umrla od tumorske apopleksije. Stanja koje nastaje usled iznenadnog krvarenja ili prekida dotoka krvi unutar tumora, u većini slučajeva povezanih sa adenomom hipofize.
Širenje tumora najverovatnije je uticalo na živce u oku što je dovelo do njihove neusklađenosti, to jest razrokosti. Kao dokaze koji potkrepljuju ove tvrdnje, oni navode i da su među firentinskom elitom tog doba kružila pisma kako se Simoneta par puta onesvestila u javnosti, ali i da je patila od glavobolja, groznica, poremećaja vida, pa čak i konfuzija i halucinacija.
I dok pretpostavke oko čuvene Sandrove Simonete nastavljaju da se nižu, njena lepota i dalje ostaje vanvremenska i prevazilazi okvire Firence i renesanse.
(EUpravo zato/National Geographic)
