Slika je nastala negde između 1477 i 1482. godine, a legende i dan danas kruže da je naručena prema želji Lorenca Pjerfrančeska de Medičija, sina Lorenca Veličanstvenog.
Ova informacija ne čudi, ako se uzme u obzir da je Botičeli radio pod pokroviteljstvom spomenute porodice, koja je važila za velike mecene i zaštitnike umetnosti na vrhuncu moći Firentinske republike. Stoga, ona podržava renesansni ideal lepote kojima su Medičiji i težili.
Ipak, iako se slika i dalje nalazi u Firenci, tačnije u Galreija Ufići, tačno poreklo pripadanja ni dan danas nije rešeno.
Ono što se pouzdano zna jeste da za razliku od većina slika tog vremena, "Proleće" nije bilo namnjeno crkvi, već najverovatnije zidovima vile. Postoji i teorija da je delo povezano sa ugovaranjem braka, kao alegorija ljubavi, plodnosti i društvenog reda.
Sama kompozicija je linearna, sa figurama u nizu. Centralni deo zauzima Venera kao simbol harmonije i lepote, dok se iznad nje nalazi Kupidon, predstavnik ljubavi kao "iracionalne sile".
Levo od njih su u nizu tri Gracije, ideali lepote, čednosti i zadovoljstva, a iza njih Merkur, bog koji bi u ovom slučaju trebao da uvede razum i red u kompoziciju. Na suprotnoj strani, oslikan je Zefir, bog zapadnog vetra i sin Titana, dok juri boginju cveća, bašte i proleća, nimfu Hloru.
Istoričari umetnosti smatraju da kompozicija treba da se čita s desna na levo, kao svojevrstan prikaz transformacije jer slika više deluje kao vizuelni koncept nego realističan prizor.
Veza sa prolećem
Prikaz transformacije je u stvari momenat koji treba da predstavlja proleće na simboličan način, i to kroz prelazak iz haotične prirode u uređeni svet, nasuprot nagonu koji postaje red.
Najverovatnije je nastala pod uticajem neoplatonizma, dominantnim u Firenci tog vremena: lepota vodi ka duhovnom razumevanju, dok ljubav ima uzlazni put kroz fizičko i duhovno.
Zanimljiv podatak je da je na slici identifikovano preko 500 biljnih vrsta, što opisuje tadašnje interesovanje za prirodne nauke, kao i pokušaj povezivanja sa umetnošću.
Za naručioca, slika je verovatno imala i simboličku vrednost kroz prikaz idealnog života i modela ponašanja koje se priželjkuje. Takođe, prisutni su i elementi koji direktno asociraju na plodnost i brak.
"Proleće" ovde nije godišnje doba u meteorološkom smislu, već sistem promena kroz pokret, transformaciju i na kraju, harmoniju. Zato Botičelijeva slika i danas šalje jasnu poruku kroz univerzalni obrazac, kako iz haosa nastaje red.
